Глас народа

167

је пролеће непостојано, онда бн баш морао тврдитн да је само време свему томе узрок. Ја држим да Ву право имати ако тврдим, да ова болест исто тако постаје, као и збрчкавање лишћа на кромпиру, медљика на усеву итд. т. ј. наглом променом ладноБе и топлоте онда, кад сокови у биљу највећма раде. То ме уверава још веВма и то, што се та бодест само онда указује, кад је пролеће одвише влажно НајвеЕма се ова болест указује на здравими бујно растећим дрвима. Укажели се ова болест чешће и јако, онда Ееш приметити да оболело грање изумре, у средини нестаје дрвета, губи тиме плодиост, иду5е се године нокуњи, заостанеу расту, од годинедо године му је грањесве кржљавије инапослеткуизумре. Сва средства коЈа се против те болести употребљавала, као: парање коре, подмларивање круне, осташе без икаква успеха. Употребљаваше неки код ниских дрва сумпор, те га посипаше на дрво, као што онопосипају виновулозукадболује; ал нисамјош чуо ни од кога, да је то сумпорење где воћкама помогло. По мом достаприличномискуству,јошбинамто једино осталода урадимо, даизаберемо врсте трешања и шљива, пак онда да изаберемо положај и земљу, где пемо их усадити. Мени се та болес указиваше на раним жутим трешњама; дакле на ове треба пазити. Ако хоћеш да ти трешња добро успева, не смеш је усадити нависоком брду. Равница је за њу најбоља. Блажна земља није узрок тој болести, али је страшно поткрепљава. То нека нам је миг, да трешњу Ј1 шљиву само у добру суву земљу усадимо, јерособито трешња не воле влажну земљу ни најмање." ТРГОВДНА И ОБРТНОСТ. - V Н. (Јаду 26 маја. Са непогоде времена схрадали судо сада Вршац и Беладрква одмраза. У очи Еонстантина и Једене пушила се сва Фрушка сивим облацина, који беху пуии леда. Л.ед је тај побијо као што се чује карловачке, иришке и буковачке винограде, усеве у ковиљском риту. Бујица је начинпла штете по Беочииу и по Камеиици. Грозне кише задњих дана починпле су сидне штете обореној репици. Пз Баната се хвале да рђа отнада са оним шеничним листом, којије попала, корен и стабло су здравд те се надају да 1е жетва бити више него средња. Житна радња. На пештанској пијаци слаби су довози те је рана скочнла са 10 —15 новч. Шеница је од 81 И. 7 ф. 75. 79 у 2 п. 7 ф . 80. Столнобеоградска 83 и. 8 ф . 83 н . 82 3 / 4 и, 7 ф . 90 н. Раж 78 — 80 и. по 4 ф . 60 н. кукуруз банатски 3 ф . 45. 3 о б 50 И. 1. ф . 80 н. Иромет слаб. (Извештај Петра Узелца.) Трст 20 маја. Поводом малистоварпшта, и поводом извештаја о неновољном стањуусева уразним крајевика, и најпосле поводом непзвесности у новчаном течај у, цене у пшеници све то чвршће бивају, и на измаку нрош.те седмице приметно на више пођоше, а данас се још чвршКе држе, и сви су изгледи,' да ће још на више поИи, као што и данас веК размерно 30—50 нов. више траже. У кукурузу, уз пркос што зпатни послова нема, то се цене чвршЕе држе, као што суи сви послови од прошле седмице с повишеним ценама учињени. Стоваришта су доста незнатна, а и довози изостају.

ШТА НАРАДИ СЛАВШШ ПРИПОВВТКА из животд. Наииеао Панта Нопонић. (Свршетак.) Бирташ донесе,У паприкашу беше више паприке него делова а и со канда је од шверцера купљена или јекакавешкут граничарски род бирташици. — Аха то је рацкн паприкаш, слади сечика Ловра, којије већ заборавио на штету. Деддонеси још једну порцију печене рибе. И риба није лошија од паприкаша. Слана је као што ваља а и папрена. Изгледа као да је у турски циц замотана тако се црвени. Други би човек морао стругати паприку и со шње али: за тим се тек добро пије вино, рекао је чика Довра. — Дед сад још једну добра црна, масан ти је шаран да се неочемерим, па да ватам, да одлазим. Појео јечика Ловра рибу, ухватио коње у кола и сео па отишо. Бирташ мује сам зашешир цедуљу заденуо, да га незауставе на капији. Еад је дошао чика Ловра на капију заустави га капиџија. — Дедуљу хеј, куд гледаш! чика Ловра ни)е гледао ни куд већ је дремао. —Госино -му тане, трже се чика Ловра, та ја сам заборавио цедуљу, хо де би ја цедуљу заборавио. Него знаш мани се ти прит Јошка цедуље ево теби сексер па пусти ти мене с богом, и ту се стаде чика Ловра пипати по џепу. — Мани се ти сексера, мени треба цедуља, одговори му капиџија, који се бојао да ко нечује да чика Ловра хо&е да му да сексер, него ако ти немаш цедуље а ти окрећи па по њу. Кад се хоће на капији без цедуље да се проре, онда се сексер држи у приправности па се већ на двадесет корачаји климне главом те капиџија прире колима ближе, па му се сексер тури у руку а он опет брзо метне у њу другу цедуљу, па пиљарице игрошићари што су на век на капији мисле да је он сад баш добио. Има бог ме мудријег света и од пиљарица и грошићара. То се тако ради кад је сексер у приправности, али чика Ловра не може ни по сви џепови да га наће а камо ли да га има у нриправности, Већ је хтео на траг да окрене кад му капиџија за шеширом примети цедуљу. — Та ето ти пијана раго чела за клобуком а ти се не сећаш, рече и извади цедуљу. — 0 та то није нико други метуо за шепшр него бирташ, ала јеточестит човек. Врло честит, то знаду и твоје банке чика Ловро! —