Глас народа

170

11. Како живе вегетаријанци ? Они сами о себи овако говоре: 1. Ми не у биј амо ника да животињу да би је потрошили и ништа не једемо, што долази од убијенеживотиње. 2. Наш насушни хлеб је сладак и састоји се из шенице, кукуруза, ражн, јечма или зоби, којесепрекрупи и испече, тако исто из проје, пиринча, грашка, пасуља, сочива, и т. д. Еао споредно јело једесеивоће у свакомоблику, и зеље. В. Ми се чувамо од свију јако дражећих зачина као: бибера, ЈЈумбира, муската, каран$ића,белалука слачице и т. д. 4. Ми ретко жеднимо и пијемо мало. Шпиритуоза: пиво, вино, ликер, ракију, сирће, каву, теј и тако даље не пијемо, него пијемо воду, плодове и сокове из плодова помешане с водом. 5. Ми избегавамо свако друго јако уживаше, што живце затупљује, као: гадно пушење и жватање д увана, и гамркање бурмута. 6. Тедо треба да је увек чисто и да је очврсло, нарочито кожаваља да јеу нормалном, здравом стању, јер то је услов здравом животу. 7. Ми живимо осим свега другог иод ваздухаи бринемо се, да је овај увек свеж и здрав тамо, где станујемо, радимо а особито где спавамо. 8. Оунчана светлост Је наш живот, за то је ми пуштамо у сво^е станове, да би ови били суви а ваздух у њииа здрав. 9. Посао телесани душеван нам је радост „ко ранолеже ирано устаје никад се не каје". Ми тражимо здраве и корисне радње и волимо борбу, али само духовну противу празроверице и неприроде. 10. Умереност усвима стварима је услов успевању. Све што је претерано, неприродно је и будаласто. 11. Ми се чувамо од медицине, јер јеонаотровна и од свега што нам квари крв нашу. 12. На темељу телесног здравља снујемо миздравље срца и душе, а срцем и душом владамо ми над телом, тетако ми много више уживамо, неголи присталице обичног крвавог начина живота. (Сврпшће се.)

СЈГИКЕ ИЗ ПРИРОДЕ. 2. Звезде непокретнице. Ма како да је узвигаен и величанствен појам о свотскоме склопу, кога нам даје знање сунчане системе са њезиним планетама, кометама и астероидима; све је то ништаво упоредо са безбројним чудесима, која нам открива дубљи поглед на свет непокретних звезда. У првом случају ми имамо пред собом само ј едн о сунце с малим бројем небесних тела, која се око њега обрБу; у другом — видимо милијарде сунаца. Па свеиакојетако страховито далеко сунце са његовим планетама, ал ако га успоредимо са небом и непо-

кретницама, оно ће нам онда изгледати као малено острво посред гаироког недогледног океана. Огромна већина светова, који светле на небу, долазе у ред непокретних звезда. То сутела,које се не блистају позајмљеном светлошћу, као што су планете и њихови пратиоци — трабанти — него се блистају као сунце — властитом светлошћу,икоја леже далеко ван области нашег сунца. У седој старини називали су их непокретним звездама, јер су држали да оне не мењају своја места, него да стоје на небу чврсто и непокретно. Али се данас за извесно зна, да се и оне налазе у вечитом кретању; али нама се чини да се оне милијун пута спорије крећу него ли планете. То њихово кретање може се запазити у дуге периоде времена и помоћу најизврсснијих иетрумената. Голим оком можете одмах да распознате непокретницу од планете. Планете, као на прилику Јупитер, Сатурн, Марс, Венера, изгледају, осибито кад су у близо, много веће и светлије, али светлост им је много спокојнија, те у њој можете врло лепо да разликујете боје. Још их је лакше познати помоћу телескопа, и у њему ћемо врло јасно видити њихов диаметар и сву огруглипу, стињену на полима. Ал' непокретне звезде видићемо савргаено у другом облику. Оне сијаЈу, особито кад су ведре ноћи, необичном светлошћу, мислите да све варнице лете из њих; и невегато око једва ли ће моћи разликовати боју код њих, ма да то неје тешко помоћу телескопа. На онда још ни до данас неје у њима запажен диаметар, па све и принајгоростаснијем увеличавању, — на пољу гиганског телескопа, оне остају просте математичке тачке без сваког протезања. Шта више у телескопу се њихови размери пре умањују, јер кад се сувише сјајне луче уклоне, а оне онда изгледају као оно од прилике мале светле тачкице, са мање или више светлим блеском. И само због те разлике у блееку можемо даговоримо о већим и мањим непокретним звездама. У астрономији те звезде деле научењаци по степену светлости, на класе, и ту има сад звезде прве, друге, треће и до девете величине. Звезде прве величине оштро упадају у очи својомваиприродном светлошћу; остале изгледају све то мање и тамније, и ако ко нема ваљано око, он већ не ће моћи видети ни звезду пете величине. Пре тога, све се је то распоре^ење оснивало дуго време на просто посматрање оком; али је употоњедоба Штајнгел, комејенаука тако м.-ого обвезана, предложио срество, да се правкеизмери и искаже у цифрама маса еветлости, која достиже са једне звезде на земљу. По најновијем мерењу држе: Звезде 1. величине 20, „ 2. „ 65, „ В. „ 190, „ 4. „ 425,