Глас народа

171

звезде 5. величине 1.100, „ 6. „ 3.200, 7. „ 13.000, 8. „ 40.000, 9. „ 142.000. Али ми нашим голим оком можемо да видимо не више него само 5.000—5.800 звезда. Остале се могу само да виде кроз телескопе. Астрономи су их најмарљивије истраживали и које год с пронашли преносили су их у звездане каталоге и атласе. Него немојте мислити. да горње циФре престављајувасброј звезда—да их више нема. Не. Пажљиво око помоћу умереног телескопа, т. ј. који не увеличавабаш богзнаколико, произналазинеколикомилијуна звезда,апроучавајуЕинебесне просторије помоћунајвећих и најсилнијих телескопа види неброј звезда, тако да посматраоцу чисто памет застане — он неје у ставу да их изброји. Остаје цигло да се прибегне математичким рачунима и бар приближној оцени. Велики Уиљем Хершел потрудио се да одреди број звезда помоћу својих најизврснијих справа — инструмената — и то само на једној прузи неба у 15° дужине и 2° ширине нашао је више од 50.000 звезда, које јејошмогаода види у пољу свога телескопа. У кумовској слами онвели, да има до 18,000.000 звезда. Сад ако узмемо, да се број звезда, који леже ван кумовске сламе, простире само до 12,000.000, онда Еемо добити суму непокретних звезда од 30,000.000. Ова небесна тела разреЈена су редиммце Једно за другим, али и иза најудаљенијих њихових редова, снажни телескопи, из новијег доба, показује неко неодре^ено пламуцање, — живи сведок, да се покрајине које наше око може да види, не подударају са покрајинама веселинским, и да ми можда видимо тек само ништаван делиВ целога. Само је односно 9 непокретних звезда испало за руком до селе, да. се израчуни колико су далеко од земље. Та је даљина тако страховита, да ми просто немамо снаге да је измеримо. Ето на прилику, млађи Струве доказао је са великом вероватноБом, да су најсветлије звезде, које видимо на небу, далеко од земље бар милијун пута даље од сунца. Па кад су бдиже тако далеко од нас, ја каква ли мора бити она просторија, која нас дели од наЈудаљенијих? Ван сваке је сумње да ма какву земну просторију узмемо и да је ма колико вам драго милијуна пута увеличамо, та нам просторија неНе дати ама баш ни приближног појма о величини тога растојања. Тако је старији Хершел пронашао редове звезда, за које мисли да су далеко од земљепет хиљада билиЈ 'уна миља, тако да би требало четири хиљада година да прохуји, па тек онда да доспе светлост са њих на земљу. Па кад неможемо ништа готово поуздано да кажемо о растојању непокретних звезда од земље, још мање можемо да одредимо њихову праву величину. За тај би нам посао био од преке нужде нај-

I пре измерен диаметар као год планета, — ну као I што сам мало час казао, све оне без изнимка изгледају, па све иу најснажнијим телескопима, истом као светле тачке без протезања. Израчунало се, кад би сунце, та горостасна кугла, било на растојању колико најближа непокретна звезда т. ј. начетири билијуна миља, онда би оно било можда тек звездом пете величине. Свакако је величина ових удаљених небесних тела веома различита. Много сувероватно мања од нашег сунца, ал су за цело многа тела несравњено веЕа од нашег сунца; али смо још слабачки и нејаки да одредимо која су од њнх веЕа а која ли мања. Једва ли ће бити нужно да напоменемо, да звезде прве величине не ваља узети, да су заиста највеВе. Светла звезда која Ј 'е односно ближе, може бити мања од Ј 'едва виђене звездице млечнога пута, а која је далекооднас нахиљадубилнјунамиља; кад би нам последња била тако блиска као прва, онда би нам можда изгледала за сто или н. пр. хиљаду пута светлија од прве. Исто тако три звезде у појасу Ориона изгледају савршено подједнаке величине, али у самоЈ' ствари свакако није тако, с тога је да нам се чине, да су подједнаке величине, што неједнако одстоЈе од нас. Што се тиче природних особина непокретних звезда, ту се сви астрономи слажу, да су то све самостална сунца, која се блистају својом властитом светлошћу. Милијун милијуна светова и живих створова обвезани су им за свој живот, светлост и неизмерне друге благодети. Тело, које би као планете сијало позајмљеном светлошћу, било би за нас на тако огромној даљини савршено тамно, ми га не би могли видети. Још се поуздано зна, да су та небесна тела разнолика на сву меру, до у бесконачност. То доказује њихова разнолика бота. Не мојте мислити да се сва та тела блистају само белом или жутом светлошБу, — многа од њих блистају се свима бојама: неранџастом, зеленом, плавом, љубичастом, чешће пурпурном, гранатном и сумпоропепељастом. Али већина, готово половина, блистају се жућкастом светлошћу са слабим одблесцима и других боја. Беле звезде састављаЈ 'у готово пети део; наранџасте већ више, тако дана све остале боје долази не више него једнадесетина од укупнога броја. Неке су звезде, рекли бисмо, промениле своју боју, тако на прилику Сиријус је пре два века блттстао се црвеном светлошћу, а данас плавичасто-белом. Каквелису се топромене и преврати могли да догоде на тим светским телима, те су оне промениле своју боју? Па онда имаЈу ли ови као и наше сунце планете, пратиоце и комете и друга тамна тела, која добијају од њих светлост? Да одговоримо на та питања. Како су непокретне звезде сунца као и наше што је, сва је прилика, да су многе од њих средокраће сунчаних система; али могу бити * *