Глас народа

172

сунца без иланета, као што има планета без сапутника, и баш као што у нашој планетној системиСатурно са својим прстеновима и месецима преставља нам свет чуда, тако ваљда и у свету непокретних звезда, могу бкти чуда о којима можда ни сањати не можемо. (Шлецер.) Л. Ивковић

СА БЕЧЕЕ СБЕТСКЕ И310ЖБЕ. (ТреКе писмо.) У Бечу о Духови. Наше бечлије имају два душмана на свету, један је хрђаво време а други је љихова грабљивост. Док се дизала изложба, дотле су градили златне куле по ваздуху. Жислили су да Ие им по света поврвити са пуним џеповима у наруча, па су се спремали на праву пљачку. Доре пролеБе, отвори се изложба, недовршена, непотпуна, из облака удари киша, у бечку берзу лупи гром. Бечлије погубише на спекулацији еилне новце и кад пороше да као домаВини гуле стране госте, гости се разбегоше. У неко доба увидеше да госпоцком нитковлуку нема бериЕета. Време је полепшало, изложба је свршена и сад је опет у Бечу свачему цена, као што је увек била. Можеш потрошити хиљаде ако ти је дао Бог те ти се пресипа а можеш изиЂи ако си умерен и са приличним трошком на крај. Но да поведемречо изложби. У целини је дивна и огромна. НеЕу вам данас да пишем ни о свечаностима, којима је дочекиван и испраЕен руски государ. Он је данас веЕ отишао у купке. И наш црногорски соко, кнез Никола, који је од рускога цара толико почаствован, вратио се дома на аустријском ратном броду. ХоБу да говорим о неким појединостима на изложби а учтив сам, па Еу те појединости да прикажем нашим женскињама. Женскиње које дођу на изложбу знам да Ее прво да застану код оних златарских орманова. Очи Ее да им засену од толиког злата и драгог камења, што вреди на милионе. Али то је дело људских руку. Њихово око зауставиЕе се код дивних чипака из Белђије, што их плету нежне женске руке, оне Ее се задивити тешкој свили из Лијона, да се затим још више чуде сјају кашмирских шалова из богате Ин5ије. Добре домаЕице загледаЕе у богате куЕне намештаје, фини порцелан, и неброј оних ситних и крупних ствари које сеувекдопадају женскињу. Свака женскиња дивиЕе се за цело оној женској вештини, која је тако да.чеко дотерала, да се богато плаЕа. То је уметнички вез од женске руке. У томе нијени једна земља надмашила исток, особито у стварима, које служе на унутарњи урес куЕе. Еаквих Је туде везених јастука, Еилимаца ичаршава, не можеш ока да скинеш с њих. Не знаш шта је ту дивније или мешавина у бојама или урес у цртежу. Која год везиља

пажљиво разгледи те везове из Турске, Инђије, Јапана и Еине та Ее зацело зажелети, да се и сама усаврши у томе дивноме послу. Што је исток у шареном везу то је Француска и Швајцарска у белом. ВеЕ даље не може игла дотерати. Чим у^еш на јужну капију видићеш богати излог Еилимова славне Фабрике Хасове и синова му. Ту ти је сваке врете Еилимова, европских, источних, шарених персијских. Ту ти је Еилимова који се ткају, ту ти је и таких које плету и вежу девојачке руке. Ова радиност служи доиста тој Фабрици надику. Персија је изложила силесију лепих Билимова а исто тако и остали источни народи. Ти Еилимови упадају свакоме у очи са богатих боја и лепе мешавине им. Чисто човек осеЕа оком, како се меко ходи.иодмара на таком Еилиму. Ти се Еилимови не израђују по извесним вештацима, који би имали своје радиоце за то. Изра^ују се по куБама где та вештина прелази са старијих на млађе, разлива се у неброј разноликих врста а опет је у главноме једна и иста. Према источним Еилимовима — ово не велим ја него људи који се разуму у том послу — пристају као најлепши српски Еилимови из Бачке, Баната и Срема. „Ти српски Билимови", — тако пнше један вештак у једним знатним бечким новинама „одликују се ванредним сјајом својих боја а врло су прости у цртама. Ни у једним се не узима више од седам боја, али како српске жене уму да разлију те боје, а особито белу боју, то је дивота. У тих Еилимова остаје сјај им готово за увек. То је вештина равна оној у Инђији али је у овога народа оригинална и самостална, те се неповија по модерној култури.« То је лепа сведоџба нашим вредним женама, које нам ево Еилимима својим прославише име у свету. Русија стоји у том свом послу под персијскимупливом. Француска, Енглеска и Немачка не могу се баш хвадити својим Билимовима на овој изложби.

ИЗ ПР1Р0ДЕ. Још нешто о рђи. Свугде и на све стране разбира свет о рђи, која је ове године као зараза каква захватила сва широм поља и њиве, на све се стране пише и саветује о томе, шта Бе и како Ее из тога да буде. Од свега, што се сада у разним листовима и новинама о рри пише, мислимо да Ее најбоље бити, ако читаоцима својпм протумачимо речи једног немачког економа, који је за тридесет година проматрао сам на својој њиви, како и на који начин постаје рраи еда ли јој семоже стати на пут? Он вели, да је виђао, да р$а постаје како у јесен, тако исто и у пролеЕе, у опште онда, кад се жато развија. Али ни у јесен ни у пролеБе, кад је време постојано било, него увек онда, кад се време нагло и неправилно мењало; тако у јесен, кад су