Глас народа
можете и сами да огледахе. — Сад, кад би моглида се издигнемо до чистог етира, онда би плава боја савршено не стала, и кад би горе погледали, не би видели ама баш ништа, и небо би нам изгледало црно као ноћ, баш као и све оно од чега не добијамо светлости, да нам изгледа црно. Е дакле садимамо пуно право, да запитамо, са чега нам изгледа, да је небо плаво? Него ту Ее требати пре свега још ово да запамтимо. Кад би био ваздух тако прозрачан, као етир, разуме се да нам онда и небо не би изгледало е Је плаво, — таЈ' би шуав био немогућан. Тада би озго на нас падале само звездане луче; па иопетдневна би светлостбила тако јака, да и опет дању не би могли видети бледо светлуцање звезда. И сами ваљда знате, да дању не видимо пламен од свеће, ако подаље стоји од нас; али ноБу, све и да је на повеБем растојању видибемо тај пламен врло лепо. Из тога, дакле, веома нам је јасно, да плаветнило зависи од непрозрачности ваздуха. Наука је доказала, да у ваздуху има необично много сићушних, не потпуно прозрачних честица. Сад, кад их сунце осветли, оно им саопштава извесно покретање, и то покретање изазива нове луче, које су особина тих честица. Него те су честице саме по себи тамне, али ако буду осветљене, постају видне саме собом. Те су честице плаве боје. Ми можемо вас овај појав следећим начином дапротумачимо. У ваздуху има веома много малих, плавих честица, или боље рећи, најсићаније његове честице имају плаву боју; но ова је боја тако Фина, тако нежна, да се може приметити само у великој маси ваздуха. С тога, дабоме, да у соби не можемо да видимо плаветнило ваздуха; али кад на један мах на наше око ударе из атмос$ере све плаве луче, онда ће нам се њихова боја чинити веома тамна и густа. То можемо да докажемо и на други начин. Кад изблиза гледате на шуму, изгледаће вамзелена; алиуколико се будете удаљавали од ње њезино зеленило претвараће вам се у плавило; или наобрат. Свему је томе узрок ширина ваздушне просторије. Са повеће даљине допиру до нас тако много плавих ваздушних честица, да нам онако у општој маси изгледају отворено плаве боје, ма да је појединце свака честица необично танана и прозрачна. То исто видимо и кад је магла, кад се по ваздуху носе веома много ненрозрачних честица беле боје. Сад ако погледамо око себе на омањој даљини, оно једва ли ћемо приметити маглу. Али сасма је друга ствар ако огледамо то на повећој даљини, ту би нам та бела боја ј 'ако упадала у очи, и тешко би смо могли даразпознамо на таквој даљини ма коју год ствар. НаизвесноЈ' дубини морска вода изгледа да је зелена; а у ставлу савршено прозрачна. Очевидна је ствар, да је узрок томе појаву један исти. Вода садржи у себи мноштво зеленкастих честица, које ћете тешко у плитвини приметити; али ако, на прилику, погледате у
већу дубљину, камо се сједињују много таквих зеленкастих честица, онда ће вам вода изгледати — затворено, тамно зелене боје. (По Ајлеру.) Л. Ивковић.
ШКОЛСЕЕ НАРЕДБЕ. Наставни план за срп. осн. и повторне школе (Настављено.) Појање и певање. У I и II разреду учи се мало литургично појање и тропари божићнн, богојавленски,цветни,ускршњи, спасовски и духовски; у III, IV. У и VI, разреду: тропари васкрсни и остали празнички и светитељски, неки кондаци и ирмоси по прописаној књижици. Уједно се текстови разјасне по књижици: изјаснење црквеног појања од Вукићевића, и науче се на изуст. Осим тога науче деца певати и неке одабрате светске песме, и то од оних у буквару, читанкама и упутствима, и пази се у старијма разредима на хармонију. Ираснопис У I. разреду нема, осим у колико се пази да се лепо праве црте и писмена; у II разреду пишу се по потреби сваке недеље по више пута она писмена мала ивелика, која ко не уме лепо да напише. То се продужујеи у III и IV разреду, све дотле, док сваки то лепо пи сати не научи. Ц |> т а њ е. -- • Ово се ради по књизи: упутсво за цртање ито: у I и II разреду ради се 1-во коло, по прегледалицама, како их нацрта учитељ на очиглед деце кредом на табли; или по онима облицима изрезанима од круте артије, с којих деца прегледају, или около њих линије вуку; у III и IV разредуради се 2-го коло од цртежа по упутству, с прегледалицама, или са ствари у соби и на пољу; У V и VI разреду ради се 3-е коло по упутству, цртање предмета из даљине; а на даље цртају се облици од лишћа, цвећа, плодова, удова човековог и животињског тела и справе домаће и друге;вештији, цртаЈуслике одљуди, животиње, предела и друго ;адевојке цртају и прегледалице потребне за вез и задруге женске радове. Г имнастика. Ову раде мушка деца с мушком, а женска с женском, самце, на двоје или у хрпама, ито: самце вештбају се у играма с рукама, ногама и трупом, у трчању, скакању у вис, у дуж, с висине и преко препона; на двоје, вештбају се у вучењу, тураву, дизању, ношењу, хрвању и другим играма; у хрпама вешбају се у прављењу редова,и ходу, трчању, окретању у ма, и у редовиигрању оних дру-