Глас народа
•224
Руска влада гради са највеКом журношЕу жељезниде. Највовија пруга ићи 1е у Сибирију, друга пруга у Урал. Све те и још друге пруге изнеКе у дужину 4000 енг. миља. (Енглеска миља траје четврт часа.) Позоришта у Јевропи. По најновијем бројању имаде у Јевропи 1507 позоришта. По земљаиа се тај број овако дели: у Италжји на 26% мили.јуна становника 348 поз.. у Француској на 36 у 2 мил. стан. 337 поз., у Немачкој на 41 м. ст., 191 поз., у Шпанији на 16 м. ст. 160 поз., у Аустро-Угарској на 36 м. ст. 152 п., у Инглеској на 32 м. ст. 150 п., у Русији на 70 м. ст. 44 п. (једна руска статистика вели 142 поз.) Остале земље броје у скупа 125 позоришта.
ШТА БЖВА ПО СВЕТУ. — По новинама се разноси вест, да Ее српска београдска влада поставити свог заступника V Бечу. — Предеедник министарства београдског госп. Ј. РистиЕ отишао је како се вели у кунке на одмор, а проФесор београдеке велике школе, др. Јосиф ПанчиК, отпутовао.је ових дана у ЈТриу Гору, да је проучава у погледу природословном. — Мађарски министар трговине и обрта изаслао је неку комисију да се проуче и регулишу воде у јужној Угарској. Та Ее комиеија сада одмах да се лати посла, те Ке регулисати Бегеј и Тамиш. — Бечке новине јављају да Ке у Београд ових дана стлНп писмо турске владе, у ком се јавља, да се Србији уступа Зворнше и Сакар. Што је право и богу је драго! — У Пешт. Будиму Ке се подићи државпим трошком чивутска ботословија. Влада је бпла намерна да се у тој богословијп предаје језиком час немачким час мађарским. кад аловнх дана почеше неки бољи чивутски нисци писатп и доказивати. да у тот чивутској богословији ваља да влада чието маЕарски пародни дух! —. На сад реците, дамађарскинарод пије сретан. пресретан, кад се у и.ега претапа чак и „избран" народ! — Чувени јупак херцеговачки , ЈГука ВукаловиЕ. разболео се јако у Русији и држе да Ие тешко преболети. — Еукавни босански Срби непрестано пребегавају амо. Мустава, валипаша босански издаје писма на неке одличне босанске Србе те их позива да се дома врате обричуЈш им, да пм се нпкаква квара учинптн неће. — Кад би се само турској речи веровати могло! — Нроносе се глзсови да се Грцп на острву Криту буне, јер намеспик султанов хоКе порез и од оне године, кад су Грци усталн били на. оруже. — Тако се исто вели да је у Албанији дошло веК до крвп. — У Земуну је власт претресала куКу Милоша Грабовачкот. две српске школе, станове учнтеља НешковпКа п КузмановиКа и покупила је сва писма љихова. — На овдашњој вел. срп. гимназији свршени су сви полугодишвн испити и испит зрелости. За испит се овај последаи пријавило вих 18. а после испита проглашени су свих 18 за зреде, да могу поКи па више научне школе. — Дшптрнктским великим капетаном постао је г. Аркадије ОбркнежевиК, којп је до сад био државни тужитељ лод суда. — ПомоКнлкје митрополиту, подеклараторији, најближи владика, а то је бачки. Патријарх Јосиф РајачиН избересебиза помоКника будимскога вдадику Арсена, јер са бачким, Платоном. беше у завади. По што СтојковиК на тај начин 10 година најсавесније отправљаше дужност митрополитскога помоКника, изради МапгаревпК код владе, да он буде означен за таког, против воље патријарха Јосма.
Године 1859. беше избор владике горњо-карловачког. Царски комесар, свечано обучен, дође у синодску зборницу, да преда владаочево писмо, па се онда повуче натраг умагистратску салу, чекајуКи изход синодскох рада. За владшсу Горњој Крајинн буде једногласно изабран Никанор ГрујиК. Изаслана би депутација од епископа, да то саопшти царскоме комесару. Овај изјави депутацији, да је жеља владаочева, да тамо за владику доТјс пређашњи митрополит београдски Петар. Синод на то избере Петра. Владика Пдатондаде глас за ГрујиКа. и тим се замери влади. Петар изјави депутацији, да се само тако прима тога места, ако Ке бити по реду најстарији владика. И то му би одобрено једногласно. Године 1861 долазио је патријарх Јосиф болан преболан у сабор, да не би председавао МашнревиК, као именованипомоКник, место „најближега" бачког (Платона). Патрпјарх Јосиф помирио се са владиком Платоном тек онда, по што је изашло царско писмо, на ком је према владаоцу потписан министар Шварценберг, да се влада не Ке више мешати у избор и премештање владика. Владике бачки, темишварски п вршачки, као богатији, додавали су од својих доходака осталима, са мањим дохотком. МаширевиК и Кенђелац обрате се влади, без знања Платонова, те скину са својих дохода, па га наметну „неприкосновеном" Фонду, који — ако се не варамо — тад првипут бик о сну т. Године 1864. председавао је ерпском православном синоду у Карловцима — не патријарах Мапшревић. него царски комесар, католик, Јенерал ФилиповиК. Влада је за бачкога владику именовала Германа. За што се не изнесе п не штампа напред поменуто владаочево писмо о немешењу у избор и премештање српских владика?
КЊИЖЕВНОСТ. Честита и вредна Ењвжара српсга, браБа Јовановићи у Панчеву, издала је други део „Рачунице" за народне школе, коју је шрадио Сима А. КоњевиЕ, народни учитељ. И овај је део израђен врло згодно, лако, појмљкво и практично, те држимо да ће сваком, а поглавато народним учитељима бити веома згодна помоБна књига и у добри час дошла. Може се добити у Панчеву код издаваоца, цена је малена, ако се неварзмо тек 10 новчиБа.
0 Г Л А 0.
!!! НЕДАЈТЕ СЕ ВАРАТИ !!! Неки Швајцерац и Бечлија нуду непрестано неку лечећу маст за уквару (киле)по 3. ф . 50. н. теглицу, ито брез поштарине али они сами пишу да 2 —3 и 4 теглице само онда помажу кад се од њи купии подпасач за 8—12 ф . дакле само подпасач помаже? и тај би кошто 20—22 ф . а код Циглера имаде још бољи па само 4 Фор. од најбоље врсте, Фине Рукавице само 1 ф. 10. код 3 _В Аугуста Циглера.
вдаснне „задруга за српску народну штампарију ". — урвдник: Стеван В. Поповић.
Српека народна задружна штамиарија у Новоле Саду 1873.