Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЈШСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

народа*' излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 «ор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 #ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а претплата и огласи админмстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наилаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиНа за жит сваки пут.

БРОЈ 28. У Н0В01Е САДУ, У ШДЕЉУ 15. ЈУЛА ШЗ. ГОДИНА III.

КАКО СТОЈЕ ДАНАС НАШЕ ЗАНАТЈШЈЕ? На то питање ради смо данас, у овоме броју листу, коју да одговорвмо. Питање ово за нас Србље јесте врло велико, јер је ред занатлија у овикрајеви доста голем на броју — па кад би среће било, да из дојакошвег чамила свога одјако на боље окрене, могло би бити сила добра народу нашем. А данас сви разборити људи припознају, да се никоји народ не може умно подиБи, доксе најпре матергјално не окрепи, те твме свој опстанак осигура. Занати су у нас Срба у ови крајеви (а не стоје аоље ни у Србији) пошли у назад ; било да узмеш, какни се још у нас раде, било пак, како се раде. Туђин „с пвнтлом на леђи" поиздолази које одкуд, па мало помало преоте мах над Србима занатлијама, на ро^еном им куВишту и огњишту. Узмимо по томе на есап, које занате код нас туђин ради, а које-ли Срби; исто тако просудимо, веЕим делом како они раде, како-ли СЈ)би: па ћемо се одмах уверити, да смо од н>их далеко назадниЈи. Ал, да не би који брат Србин занатлија зажалио на нас, што овако преко говоримо — велимо му: да ми говоримо ово у опште, погледом на свеколико наше занатлвјство. А знамо ми врло добро, да се и у нас налази појединце Срба занатлија, који могу радом и вредноЕом, па и умом и разбором на поредо стати уз прве занатлије ма кога народа — само што су таки ретки. Седи, драги читаоче, за час и за који, па се осврни мало по куђи својој; ми мислимо за овај мах кућу нашег занатлије, трговца, научевака, чиновника и т. д. а многу и побољу кућу ратарску. Што ти год у очи падне; чим се год на дому служиш — мал-не ■•ве то без разлике туТшнска је рука начинила и твој драги новац у свој џеп стрпала, да ти данас сутра тиме, не дај боже, још о глави ради. Гледаш-ли по кујни посу^е, мотриш-ли на столу прибор, бациш-ли поглед по соби на дуваре, на прозоре; завириш-ли у долап од какве је материје од каквога-ли платна рубљети; падне-л ти у очи кућни намештај и остало покуБанство — шта видиш и разбираш? Видиш, на

голему жалост своју и нашу, да је већим делом све то турин Фабричар, па још у далеком свету зготовио; да је ту^ин занатлија у свом „веркштату" начинио: једном речи да ти је готово све у кујни, у соби, у дворани и т. д. куповно. Туђин донео турин своју привреду за то и однео!.. „У данашњем свету и веку — паметују надримудрице — радња и привреда не зна за народност; свак гледа, где ће што боље а јефтиније куиити и набавити, па ма то било, што но реч, и од црног Циганина, Турчина и хорјатина: конкуренција данае диже рад и вредноНу!".. Јеехе, ово мудркјашење имадо Ои неке е надича истине, кад се данас не би већма него-ли игда питало и разбирало: шта си и од чије си крви и племена? другим речма: кад биданас то свеједно било, а био ти Турчин а Србин, а Немац аМаџарина. Али данас је борба око опстанка народа на божијој земљи; као што сваки човек посебице по рођењу има право да живи и да напредује — тако исто исвавз породица, и свако племе, и сваки народ, велига и мали. И по томе, где у једној земљи и држави жави народ једне лозе и племена, једне крви и колена онде, дабоме и сама конкуренција диже, ил треба да подстиче и диже, рад и вредноЕу. Али, где у царству ил краљевству којем живе многи народи, свак свој језик говореЕи, свак своју драгу народност чувајући и негујући — у томе царству, у тој краљевини иште се (и без тога не може бити) да и међународно такмачење буде будилник, да подстиче и одушевљава радника занатлију на рад, на унапреЈење у своме занату. Тако н. пр. Србин занатлијатреба да гледа и пашти се, да у своме занату буде све бом од бољега; где с турином до1;е на поредо — ако га свуде и не остави у занату за собом, а оно бар да може с њиме у свако доба и на сваком месту конкуренцију издржати. Србин-занатлија треба да буде увек Србин: да српство љуби осим свега, и да се дичи и поноск својим српским именом и језиком, као што су наши стари чинили.