Глас народа

218

Србин занатлија треба да је способан у занатуи вредан на раду; да се не стиди свога заната, већ баш на против да на свој занат тако држи, као ма који „господин човек« на своје господство — јер ко од свога поштенога труда и рада живи па не мора ником да клања, тај је слободан човек, а вреданзанатлија то је довека. Поре^авши овако ове горње мисли — де да се вратимо сад опет на горње питање: како стоје данас наше занатлије? Кад се год овако запитамо, прво нам пада у очи данашње растројство у свеколикоме занатлијству у земљама овим, где Срби живе. Нови закон за радиности и занате потрво је старе цехове; међу самајстори нема дакле више никакве свезе, да их побуђује назаједничкоунапре|швање једнога и другога заната. Слобода радиности, слобода занатска настала је, а наше занатлије затекла је готово на онзм истом месту, на ком су их нашле некад старинске уредбе и тешки окови цеховски, кад дојроше наши дедови и прадедови у ове крајеве. Још онда је у многочем за наше занатлије боље било, јер тадашње прве и најпробитачније занате терали су готово сами самцати Срби — „у свој лењој Угарској." Од оно доба па до данас радиност је у велико напредовала: многи занати подигли су се до потпуне уметности и занатлије до правих уметника, вештака; миоги занати данас се готово само машинама израБују, те и брже и јевтиније стају, а по томе и јевтинијом ценом на пазару пролазе; многе поредне струке занатске усавршене су и раде се данас као занати свак за себе; а, што је најглавније, од мањих и већих „веркштата" произишле су од оно доба грдне Фабрике, и тако даље — те по томе слобода рада и заната за оваке је прилике добро дошла. Занати у Србаља, понављамо, остали су онако, како еу били: многи сеса свим запустили, не раде се више, нити се наш подмладак на те одаје; за многе се пак у нас још и не разбира. А који се занати и раде, готово су исто тако прелазили и још прелазе с оца на сина, баш кано по неки наши мести парохије. Ако је мајстор имао сина, а није га могао дати на школе — он га је узео к себи за шегрта. „Кад веВ мора шегртовати и робити, а оно боље код свог оца, него-л код ту^ина" — тако се понајвише мудровало у нас. Је-ли пак који занатлија у бољем стању био, тај није ни помишљао, да сина свога да на занат: да га оправи куд у велику варош каквом вештаку мајстору, ил у коју тамо Фабрику — него је обично слао сина на науке, био за то не био. И док је син понајвише тек „пролетио" кроз школе — поштени иначе отац му занатлија материјално се убио. А да-л је од сина му, потоњег „господина" веБе хасне било и њему и

нзроду, него што би бити могло, да је какав велаки занат изучио био — о томе овде садмаи не нитали. И отуда је то, да је број заната по руфету у нас Срба готово исти и дан-данас, колики је био и пре сто година. Чизмари, ћурчије, сурсабови (абаџије), опанчари, папуџије, ковачи, колари, и још два три, што-ли — то су нам готово свиколики занати, које Србе раде и данас, као што су оци им и праоци радили. Где се иште иоле школе и науке, на пр. мало цртања за дундерина и столара, за неимара и зидара, ил мало хемије за Фарбара и шеширџију. ил механике за бравара и справара (машинисту) — на те се занате у нас ретко ко, ил баш нико и не одаје. А зашто? Зато, што на занат иду или сирочад без оца и мајке, или деца пуке сиротиње, где је тутору слабо стало до школе, или, где родитељи немају откуд да дете своје у школу шаљу, све и да хоће. Али, ваља к овим мислима, ради оправдања наших разборитијих занатлија још и то додати — да у нас, а баш ни у свеколикој овој царевини и краљевини до скора није ни било таких школа з анатлиј ских. Старинска намера држави била је готово до наших дана цигло та — да изучи и стече доста чиновника, адвоката и тима подобних. Једва у наше дане унапре^ена радиност по земљама у суседству, на пример у Немачкој и т. д. натера оав, војит је то дужност била, да подижу и реалне школе, а данасвећ и занатликке, и ратарске. Јер, хоЕе-ли земља која да напредује; хоће-ли народ који да процвета — то је прво и прво потреба, да се подмладак народни школом просвећује да по времену нико, ил мало ко остане слеп код очију. Није књига и наука само за учењака и свештеника, него је она данас за свакога. ко хоће да буде како ваља за оно, што избере себи ради уживљења до послетка. Но дај да се још једном приберемо мало ближе к својој браћи Србима занатлијама. Јесте, занатлијских школа за Србе занатлије у наши крајеви још нема. Занати су у нас, као што рекосмо, још једнако једни те једни. Просвета у нашем свету занатлијском зачамила је. Ал овако дуже бити не може и не сме! Па ко ће ту помоћи? Нико други, до опет сами Срби занатлије. А како то? Ево како! Наша пословица вели: сложна браћа граде руше; сложна браћа кућу теку, сложна браћа кућу граде — само слога спасти ће Србина. Сложите се, Срби занатлије, у свакоме месту, где вас је више на броју, састанте се и склоните међу собом задругу занатлијску. На то вас и нови закон за радиност и занате упућује. Где сте, као што нам је познато, досад већ склопили. утврдите је