Глас народа

219

и учврстнте још и боље, те је сложно и братски унапре^ујте. — Као што данас не возе више путника, трговца и великог занатлију у даљни свет по еспап. „славне" кириџије бачке и банатске, него свет тај данас паром лети, муњомпише насвестране, за робу расписује и поручује — тако треба и наше занатлије без оклеваља брзо напред да се убрзе. Ео за овим брзим током времена и рада заостане — тај пропада; с н>име пропада и народ, у ком пониче! А не дај боже, да до тога дође код Срба занатлија — у нас. БраВа наша занатлије на многи мести и би, и радо би хтели — само ретко је где човека књижевнога да им буде у томе на руци. А без тога засад не иде. Ми би могли овом приликом навести по именце и место и људе, где од тројице адвоката (а то су тамо једина српска интелигенција) ниједанне хтеде да се прими и напише задрузи занатлијској само молбеницу, којом Ее правила своја да оправи влади на потврђење; на другом опет месту знамо, где се свештеник један „слатко" насмејао, кад му занатлије понудише да им као старешује — али за сад Бемо то преЕутати. Еад неБе, ко би могао и требао — а оно нека прегне омладина, нарочито српски народни учитељи; као што су и доиста, готово свима нашим дојакогањим задругама занатлијским учитељи из почасти бележници. Те задругезанатлијскепоместимапојединим, ваља по томе да склопе савез међу собом, као што је била дојако велика „задруга Срба занатлија", коју је министар истина укинуо, али се бивши главни одбор спрема, да је по закону на ново склопи. Така заједница од задруга, или-ти одељења задружних, много Бе моБи по времену. Само да буде лепе слоге и стрпљења, ПодизаЕе она школе занатлијске; потпомагаБе даровите занатлијске ученике (шегрте) и слати их у велике вароши, на различне велике занате; припремаБе изложбе израђене робе и роботе занатлијске, једномречи: биБе у свему на руци и на помоБи српскоме заћатлијству у ови крајеви—бар до бољих и по нас сретнијих времена. Данашњи нараштај занатлијски треба ту красну задаБу да отпочне — тој бољој будуБности занатлијској да отвори двери. А од вајкада највеБа је заслуга била и биБе, и највеБа слава и хвала онима, који први устану иу чему путапрокрчекдобру и напретку до послетка. И онда Бе се друкчије и повољније, и само собом моБи одговарати на питање, које стависмо на челу овоме чланку — боље и повољније, него-ли што се може дан данашњи. Срби занатлије стајаБе, ако не боље, а оно бар напоредо са занатлијама ма којега просвеБенога и напреднога народа у свету. Напред, дакле, Срби занатлиЈе! Омладино, браБо учитељи, буд'те им на помоБи. — ја —

ЕО ДБДУ ВАСШТАВА, ТРЕБА ДА ИХ ПОСМАТРА. „Познај самог себе" то је старо правило, па је ипак ново за свакога, који хоБе себе да васпита; а човек опет може себе амо онда васпитати, ако пажљиво сам себе буде посматрао. „Познај своју децу" то је преважно правило за све оне, који своју децу оБе да васпитају онако како ваља; да би им то за руком пошло, пре свега је нужно, да их пажљиво мотре. Али наравно, да има велике разлике изме^упосматрања и посматрања. Има људи, поји пролазеБи преко празних пустара, и поред песковитих морских обала ништа не виде; све им је празно и пусто; а има људи који у сваком цветиБу опажају језик, којим природа збори, а у сињем мртвом камењу пуно живота. Па као што један посматрач продире у саму суштину природе, и њу разуме, а други сто пута пролазипоред ње и ништа не опажа , до ли празне не исписане листине, — тако исто и од васпитача, био то отац, мати или учитељ, један провиди дете скроз, као да је од стакла, дочим је другом васпитачу дечија природа књига са седам нечата. Право посматрање то није својство, с којим се човек роди, веБ то се мора да учи дугим веџбањем. Ту Беш наиБи на ситнице, које гдекоји не опазе, а други их тешко опажају; некима се опет чине тако незнатне да неБе ни најмање времена ни стриљивости да на њих жртвују. Но то баш показује, да не уму посматрати. Јер ово ваља добро запамтити: Најмање ствари су при васпитању од наЈвеБе важности. Из оних разних малених појава, које пажљиви васпитач у дечијем животу олажа, састави он себи целу нарав и Буд свога питомца. Наравно да има и такових, који не налазе за вредно, заниматисе с&таким ситнаријама, а то су људи, којн имају саобраБаја са тако званим „великим светом," и који сваког васпитача, који на разне ситнице у детета мотри, називају педантом и цепидлаком, а овамо и не помишљају, да такови називи вредним васпитачима баш на част служе. Али често се васпитачима слабо захвали на њиховом савесном посматрању поменутих ситница у деце. Неко ђаче веБ више пута није доносило у школу ствари, што су му за писање биле нужне; за то га је учитељ послао куБи, да исте ствари одма донесе. Оцу детињем то се није допало, нити му је ишло у главу, заштс да његов син мора иЕи куБи по ствари, те вели у писму ме^У осталим и ово: „Ја доиста неувиђам, зашто да се мој син због такових тричарија из школе куЕи шаље." Верујемо, да сиромах, не уви!)а; јер није себи никад дао труда, да пази на свога сина и да га мотри. Ео тако говори, као тај отац, тај у васпитању своје деце неће биги бериЕетан; тај спада међу оне људе, који све терају на високо, који су над свим „багателама узвишени." Ту нам пада на ум приповетка о оном јахачу, који није марио за то, што ј 'е коњу испао ексерчиБ из потковице, те кад