Глас народа

220

ова коњу спаде, а коњ због тога подбије ногу и не могаше касати, јахач паде разбојницима шака — и то све због оног тричавог ексерчића, јер није помишљао, да се из малог узрока велико зло може изродити. Често деца оће да обману или преваре у врло незнатним стварима, на које млоги толико и не пазе, а и ако примете, они уживају и радују се, како им је дете „досетљиво", „бистро" и „паметно", и т. д. а не мисле ни издалека, да такове „иајушне" обмане и „сићушне" лажн буду узрок сваковрсним великим обманама и крупним лажама, које могу свршити са банкротством у имању и поштењу и најпосле у — аришту. Приповедају за једног здиковца, који је под вешалама стаЈао и већ штрањгу о врату имао, да је још и у том тренутку својој матери уво одгризао. Тај зликовац је још као дете имао ту „невину пасију", даје својој матери доносио разне ситнарије, као игле, дугмад и тако даље; а матери никад није на ум долазило, да одвикне свога сина од те „безазлене" наваде и навике, за такове ситнице ннје она имала очију, јер није наравно мислила, шта се све из тога може излећи. Немачка пословица вели: „1Ш КМпеш 1ап§1; шапап, шћ бгокзеш ћог4 тап аи1", а то ће рећи: Са малим се стварима ночиње, а са великим свршује. Ваља знати, да се деца у разним приликама и под разним утисцнма разно показују. Еад дете види и зна, да га родитељи или учитељи гледе, онда ће неке своје наваде скривати, а друге ће хотимице износити на виднк; а кад зна дага нико не мотри па кад се игра са својим друговима, браћом или сеетрама, онда се оно сасвим по својој вољи разбашкари и ту се показује његова права нарав. Треба само мотрити на децу каква су у школи, а после, какви су кад се трљају или лоптају по авлији или по портама, или кад гимнастишу. Ту више нема оне стеге као у школи, па с тога се том приликом најбоље и види њихова ћуд, њихове страсти и т. д., што се у школи не може тако опазити, јер тамо је у стеги, па не сме. (Свршиће се.)

СЛКЕЕ 113 ЕРИРОДЕ. П а с. (Наставак.) „Од свију паса најсавршенија је пудла; на њу се односи све, што се збори о уму и доброј нрави псећој." „Телесни склоп код паса тако је својствен, да га неје могућно ни верно насликати, нити направити од његове коже верну слику. Његове нравствене особине без сумње сумного савршенијенего ли кодсвију остали сисаваца. Ни о каквој другој животињи не велимо тако често, да јој не достаје само Језик човеков; до сада ни један сисавац није тако често и у сликама од сваке руке смешан као пас; ни о је-

дној животињи нема тако много прича, које сведоче његову поимљивост, памет, памтење, уображење или шта више и нравствене каквоће, као на прилику: верност, благодарност, пажљивост, необична љубав господару, трпељивост кад се деца с њиме играЈ 'у, беснило, страховитамржња наспрам непријатељасвога господара и т. д.; с тога ваљда ни једну животињу неупорерују тако као псето счовеком. Има сијасет прича и поука како ваља псето обучити — дресирати —, и како је то веома лако. Пас се може научити да игра, да лупа у добош, да иде по конопцу, да стражари, да пуца из пиштоља, да вуче колица; оно зна ноте, бројеве, карте, писмена, скида човеку с главе капу; донесе папуче и као лакеј жури се да скине обућу и пкнталоне; псето разуме говор очију и покрете, и још много и много друго. „Псето је такође налик на човека и својик мазењем. хитрином, завишћу, гњевом, лукавством, тврдоћом, облапорношћу, мгжњом, умилношћу, лакомипшењем, па онда што хоће и мало да украде, да се битанџи, хоће свакоме да се улагује и тако даље. Па зар црве, жукове, и рибе, и не хвале и не куде; другаје ствар псето: држе да њега ваља казнити и награђивати. Са његови умни и нравствени особина од њега праве себи сапутника на путу а друга у кућк, сапутника у животу и искреног пријатеља; на његову љубав и преданост одговарајутако^е љубављу и преданошћу; њега поса$ују за собом за сто, дају му шта више_ места у постељи; њега хране, бртаљиво се брину о њему, ако се разболе одмах дај лекара, заједно су невесели сњиме.илачу, кад оно умре, па кад што и споменик му подигну«. „Ни једно псето није потпуно налик једно на друго, ни по телесним, ни по нравственим особинама. Свако од њих има своје властите добре и рђавеособине. Често пси представљају крајње супротности, тако да су покашто својим госпођама неисцрпљиво врело за разговор „у друштву". Свак држи, еје његово пашче кудкамо паметније. Па још ако ко почне да прича о обешењакљуцима свога пса, ондаће ту свако псето бити богат материјал за карактеристику, а опет ако је псето имало још иразне„авантуре" у животу, ето ти готов — животопис. „Тек само слеп код очију не може да разликујеу псету његове урорене особине од оних, које је добило приватним васпитањем. Н још какве су разликеу једном истом соју. Свака на прилику, пудлаимасвоје особине, настраности, загонетне црте; она већмного разуме и без говора. Она се само учи, подражава човеку, хоће да се учи, воле да игра, капризна је,покашто уврти себи ма што у главу, па неће да се учи, прави којекакве будалаштине, дуго јој време, хоће да ради, љубопитна је и тако даље. Једне мрзе, друге — љубе; једне лако праштају, друге, нигда. Оне могу да помажу једно другоме у нуждии опасности, могу да осећаЈу сажалење. смејусеипла-