Глас народа

221

чу, радују се у срећи, жа.те из љубави за изгубљеним господарем. гладују за тим и заборављају и на најљуће ране: оне равнају човека са собом и кад је он ј шњиаа задржавају своје нагоне. Пудла може да осеБа ј стид, веома лепо зна проетор и време, разпознаје глас, звук, звона, кораке свога госе, речју она није получовек, него је тако равно двојици и тројициљуди. Телосвојеупотребљаватаколепо лако, све има готово што и човек, тек ипак му недостајепосљеднатрећкна." „Ми морамо узети. да је код разни паса склопума савршено различан и да један не прелази удруги. На прилику код пудле склад ума неје такавкао у штице, мопс мисли и хоИе другаче, него ли ]азавачки пас. Мопс је глуп, лењ, Флегматичан; месарски је пас меланхоличанжесток, крвожедан,шпицла је ватрена раздражљива саможива и може смртно да мрзи; пудла је вавек весела, вавек бадра свагда врло пријатан сабеседник, веле да подражава малом детету, кад год је хоћете, ома је расположена игри и шали, она живи за вас свет и за све, док мерутим шпицла живи само за своју куЕу, месарски за — животиње, јазавачки за — рупе, хрт — за трчање, булдог — за свога госу, птичар за тице. Тек само једина пудла дружи се са сваким — домаћом живином, с коњем, са себи равнима. са човеком с домаћином, с кућом коју марљиво чува, с водом из чије дубине радо вади камење, с тицама за којвма, скаче, да би их ухватила, с колима испод којих хоће врло често да, иде. Догезаменују чувара, војника, убицу; они свале човека и удавега. Хртови и керови замењују ловца, они су од природе за лов Како их је лако навикнути на ловачки рог, како су то пажљиве на пуцањ из пушке, као и на сваки други ловачки знак. Како они ома у длаку иознају покрете и глас дивљачи, како се лако обучи ловачки пас да показује на нађењу животињу, — који ногу мора да подигне или пружа према ономе што јевидио. Него до душе, многоме је и сама природаучи, баш све од човека неможе научити, него многоме и сам. Али се пудла кудкамо више да научити, ход ње је све паметно, а од воље вам драге она може и да будали, пробајте само. Еод, свију родова паса преовлађује природна побуда, у њој је — разум. Како бесно јури ловачко спето у лов; како неуморно трчи, сво задувано за дивљачом! Еако подло облеће месарски пас, са усахнулим језиком и лукавим очима свиње и др. које преплашено бегају испред њих. Еако грубо напада на њих, када се они разбегну којекуда; како су равнодушни њиховој писци и болу, које им се канда и допада; како скаче ловачко псето на убијене тице, а гоњено страсном жељом даих удави. Таке неблагородне, недостојне, гадне особине ви не ћете наћи код пудле, само ако неје размажена, ако су је оставили њезиној властитој природи. Пудла је сама по себи добра; ако је хрЈјава — рузотвор је човеков". (СвршиКе се.)

ШКОЛСКЕ НАРЕДБЕ. IV. 0 ШЕОДСЕОЈ ЕЊИЖНИДИ. За даље образовање учитеља и школске деце, наређено је §. 29. нове уредбе за српске народне школе, да је дужна свака општина, да оснујешколску књижницу, и да набавља препоручене књиге и стручне листове. То препоручивање листова икњигаоних, што ће вредне бити да у школску књижницу уЈу, биће задаћа учитељских зборова; но пре свега има да се набаве све оне књиге, што су наведене у наставном плану и у наредби о учевној опреми, да су нужне за учитеље и за ученике у дневној и у повторној школи, којама ваља да се додају још ове оздо * означене. Листови и књиге ове да се набављају као и друга учеваа опрема из школске ил општинске касе (§. 28.) а добиће се јеФтиније ако се свака онштина обрати своме епархијском школском одбору, а ови школском савету, те овај нареди, да се за све наједаиут погодба са дотичним писцима, уредништвима, икњижарама начини. Што се ткче држања и употреблења ових књига и листова има се пазити следујуће: За књижнице ове одговорни су школски управитељи а поглавито учитељи. Учитељи чувају књаге и листове, држе ихуреду, издају на читање и иримају натраг. Овака књига треба да се тврдо укори. Нанасловном лиоту треба на свакој да се напише или удари жиг, да припада књижници оне општине. Књиге држе се у школском орману под кључем. Учитељ води о књигама тачан списак, у који се уведе свака књига са пуним насловом. Исто тако води учитељ тачаи спиеак и о издавању књига на читање. Овај списак води се у засебној књизи или на засебним табацима, у њих се упише сав наслов од издате књиге, и дан, кад се изда, а подпише се својеручно онај, ко је однесе. Учитељ треба да мознаје садржај од свију књига у књижници, да би могао препоручити на читање, кад би ко шта читати желео. Учитељ ће се старати, да се на читање дате књиге у своје време не повререно школској књижници врате, или да се о трошку онога, ко изгуби ил оште-

* — О чувању здрављау женскиња и мале деце и о видању рана од Радивојевића 50 нов. — Радића, воЈ) у газдовању 1 Фор .О гајењу пољских усева, с?е о шеници, гајен.е пернате живине,и живинарски лекар, све 4 за 1. Фор. 50. нов. код писца; Бибића баштован 60. нов — ђорЈјевића Челар 35. нов. — Вукашиновића наука о бубарству и свиларству50. нов. — Сгојановића напутак како се сади шума 11 нов. — Ракинскакуга и златотворно -"ело од Поповића 1. ф . — и листови: 1 ежак_ Сељак, господарскилист,домаћи лекар, глас народа, учитељ, и школски лис , »акар иод прошлихгодина.