Глас народа

226

а оно све гора за гором. Сада кубуре и онн којн ннкад нису ни мислили на кубуру, а баш зато и кубуре што на н>у нису никад ни мислили. Да су се сећалн да могу и хрђаве године дођи, сада небн јаукали, него би певајуђи време проводили. Али тако је код нас. Док су добре године, докле се има изобила, дотлесе немилице троши, а кад наи^е зла година, онда јао и номагај! Погрешка је дакле велика у нас што ми не штедимо довојбно . Ми хоПемо да живимо господски, па „док траје нек лаје!" Ми хоћемо да живимо као и други народи. Не можемо ми живети као они народи, који су нанреднији од нас, који заслужују, који зарађују више. Не можемо ми живети као други народи, који су одавна већ почели радити, одавна штедили; којиимајувишевештинаод нас, па сеи унужди знају лакше наБи, лакше помоћи. Напреднији народи имају више завода за помагање и штедњу. Они имају скоро у сваком крају по један такав завод, по које тако друштво. Ми као што смо у свему назаднији, тако смо и у томе. Шта нам дакле друго остаје него да сваки од своје куће направимо такавзавод; штанам остаје, него да сваки сам себе помаже, да сваки сам за себе штеди. „9е несреће ту и среће има" вели наша народна песма. Несрећа је, што су на наш народ наишле овакехрђаве године, па он мора да се мучи, да се глађу пати. Срећа ћебити, ако се он отуднаучи памети, па ако одсад од онога што заради, и на страну остави, ако се научи штедњи. Не треба дакле само радити, него треба од зараде своје што и — заштедети! (С.)

ДЕЧИЈЕ БОЛЕСТИ. 10. Богиње. Најтежа и у приликама најопаснија кожња оспа је богиња; најтежа за то, што јој предходи јака ватруштина а најопаснија, што од ње највише умиру. Ова се бољка разликује од пређашњих кожњих болести тиме, гато је у њојзи кожа посута великим као грашак мехурићима, који су у средини угнути и имају у себи неку мутну, беличасту течност. Кад одпадну богиње, остављају на кожи подубоке ожиљке. Богиње нападају на човека у свако доба живота, најрадије наваљују на младе људе и децу. На одојчадма до 6 месеци вирају се ретко, само ако мати у порођају болује од богиња, прелазе и на дете. Њима су изложена оба пола на једнако без разлике темперамента. Исто тако по1ављују се богиње усвако доба године и у сваком појасу земље, само што су јаче с пролећа и у лето. Испрва падну поједини људи боловати, али — ретко остане при томе, него се обично изродиредња, за то што је ова болвст у велико заражљива. У богињавог болесникакужан је дах ниспарења из коже: то двоје окуже соб-

њи ваздух и оне, који се дуже баве у њему. Најлакше окуже се они, који често додирују кожу болесникову или рубље од богињавих. Ко један пут нреболи богиње тај ће их ретко добати други пут. Зараза се бави у телу више дана, кад што до 15 дана, пре но што се појави оспанакожи. Испрва болесник само мало осећа да му нешто Фали, алион ради при том своје обачне послове. За који дан долази језа с ватруштином и обори га у ностељу. За ватром долази обично пред вече јак зној или кожа остаје суха и врела. Другог дана болееник осећа слабост и тужа се да га болу зглобови, крета, и желудац, и глава, па му је мука на бљување ииштесваки час воде да ннје. Он је сад без престанка у сну, и само се за тренут буди, као да га тешки снови страше иза сна. Неки болесници онетне могу даспавају, јер су непрестано узнемирени; њихово је лице заражено, трзају рукама, дишу брзо и тешко, зевају често, срце им лако лупа а трбух им је напрегнут. Тако пробави болесник 3—4 дана, и тек се оад појави оспа, најпре на ивици до усана, затимполицу и на крају по целом телу. Оспа излази брзо, такода је болесник за дан сав посут богињама. Највише их има по лицу; ту стоји једна до друге, те се и не види чиста кожа, а по телу нису тако честе. Разуме се да је болест све то тежа и опаснија, што више богиња нма по кожи. Другога дана пошто су се појавиле богиње почну растиги и чисто помодре. Трећег дана набубре и напуне се водом; само су у средини угнуте, на крају тога даиа богиње су сасвим развијене; и окодо њих види се црвено коло на кожи. Сад почне грозница да попушта. Ако је болест јака улази оспа у уста и у грло; болесник добије промукао глас, и одвећ болан кашаљ, и не може да говори. У богињама су обично и очи јако запаљене, и за неко време болесник обневиди. Гдешто се појаве богиње и на беони одока. Петога дана почињу богиње да се гноје; вода у њима се згусне и постане сива, а у среди упадне сад богиња још више. Сад се опет појави грозница, кожа се поднадује на лицу, на врату и на рукама. Особито лице тако се јако надује, да не можемо да познамо болесника. Осмога дана престаје гнојење, богиње почну да жуте а грозница бива с дана у дан све слабија. Тиме заночињу богиње да се суше; подбуло лице почиње да снласњава, гној се цеди и богиње се претворе у кору жуте или мрке боје. У то време добију богиње непријатан задах 1 ; болесник осећа јак свраб и тужи се да га болу они делови, где је кора најјача. КоратастојиБ—6 дана, затимпочне да се уздиже и око двадесетог дана болести одпадне с коже. Место где је била кора остаје црвено и то црвенило побледи тек за 15 дана, а она месга где су богиње јаке или силом одкинуте, добију ожиљак од богиња. Кад започну богиње окоревати и љуштитн се онда су веома заражљиве.