Глас народа

227

Тако се обнчно заврши болеет ако не придоре што ивванредно. То је ако је испрва запаљење коже одвеВ бурно, те је с тога и грозница жестока. У таквои случају остаје грозница, и онда кад избију богиве, тто се може сматрати као ррав знак. У неких бодесника не гноје се богиње, него остају водене, те се морају кад набубре, отварати да истече вода из мехура. Гдешто се излије у такве богиње крв из коже. У гдекојих болесника почне гној из богиња да прелази у крв. Тада наступе жестоке тресавице, и ако не буде брза помоБ, болесник угине од отроване крви! Неки болесници добију уза запаљене коже и у цреву запаљење, те почну да проливају, напослетку исаму крв. Најчешће се догађа, да болесник ослепи или оглуви од богиња за дуже време или за свагда. Лечење Је у богињама посве просто. Болесник ваља да иде у постељу и да се држи топло. Ваздух у соби нека је више свеж него топал. Јело ваља да је умерено, само по мало чорбе од брашна треба да буде болесникова храна. Добро је, да болесник чешБе испирауста танким млеком или чорбом од слеза. Ако је црево заптивено, ваља болеснику дати клистир од млаке воде са малко зејтина; ако је пролив, клистир од штирка коме се дода мало чорбе од макових мауна. Ако се лепе капци од очију, ваља их прати водом или танким млеком сваки дан. Еад почне кора да се суши, треба је намазати зејтином од бадема или кајмаком, јер тада лакше одпада и не оставља за собом ожиљке. С овим срететвима може болесник издравити, ако није болест одвећ јака. Свако зна, да су богиње веома опасне, кад завлада редња. За то ваља свако да се побрине како Еенајбоље да се сачува од њих. Опште је мнење, да се то може постиЕи, кад се човек у детињству калами богињом од краве. Најбоље је каламити децуу2—Згодини. Еад је редња морају се каламити и они, који су већ у детињству једанпут каламљени, јер, веле, да снага од накаламњених богиња изветри за 10—15 година. Еаламљену децу ваља само чувати од назеба. Др. М. Ј. 0 ВАСПИТАЊУ. Ко децу васпитава, треба да их посматра. (Свршетак.) Тако се подаје нрилика, да се деца у разним прилнкама са разних страна мотре. Но имамо приметити, да се родитељи тим стварима мање баве него ли учитељи. Јер учитељу је једини посао, да посматра, поучава н васпитава. Родитељи пак не могу или неђе да васпитање као главну ствар сматрају. Ретка је мати, која је у том положају или која има ту одважност, као она владатељка, која је, чим је поетала мати, одма са светом и друштвом раскрстила, и само у својој деци живила. Исто тако је редак онај отац. који би имао воље, вештине и

времена, па да се игра са својом децом, као француски краљ Хенрик четврти. Колико Вемо наВи оцева, који би се са свом озбиљношВу одали на то, да сваки дан непрестано оштро мотре насвојудецу код куВе и изван ње; или да се обазиру, шта све школа захтева, и да људски пазе на куВевне послове дечије, па да им помажу и даихупуВују? Штапута опомене учитељ родитеље, да би требали боље пазити на своју децу, а ови му одговоре, да им послови не допуштају. Неко |>аче беше лењиво и неуредно; често је долазило у школу без својих задаВа, после школе витлало се по сокаци и долазило је куБи кад је хтело, обично у невреме, да једе или да спава, веБ је почело лагати и варати. Оцу се јави, нека пази на свог сина, и нека овај свагда после школе у одређено време пред њега до$е, нека у одређено време за посао седа, а задаБе, што не ваљају, да одма изнова ради. На то одговори отац, даму његови домаЕи и други послови не допуштају, да се толико са децом забавља; а да би ипак нешто учинио, излије свој гњев над малим грешником и тиме мисли да је све оно загладио и надокнадио, штојепрепропустио учинити. Али тако сенеради! Ту треба млого стрпљења и пожртвовања, ко хоЕе да децу људски посматра и руководи. Та узмимо само, за име бога, како се људи брину за своје коње, волове, краве, псе, свиње и т. д.; како их надгледају, то се бирају слуге и чувари, све се старају, дасамо марвинчету ништа не Фали. А деца?! Стари грчки филозоф Дијоген опазив, где становници једне вароши евоју децу занемарују а са особитом брижљивошЕу негују своју стоку, рече: »та волио бих бити њихов ован, него ли њихов сип." Вог и душа, има такових прилика и унас пуно. Нека учитељ бог зна како пази, ако куЕа и родитељи не пазе, нарастиБе им коров преко главе, пак се онда родитељи зачу$ено питају: „Од куда то, да су ми деца тако слаба? Та ето их шаљем у школу, плаБам толику школарину, па све узалуд!" — То долази отуд, што школа и куБа не раде заједнички, не иду корак у корак. Школа Ве врло слабо успевати, ако је куВа не потпомаже. Нека се учитељ сав изеде, измучи, упропасти од тешка посла и напора, сав Ве му труд остати безуспешан, ако родитељи такође не пазе на своју децу, и ако буду кварили оно, штоје кукавни учитељ са тешком муком подигао. Дакле до родитеља стоји; они морају пазити, и то је дужност, од које се никаквим новцем ие могу откупити. Шта још смета, да родитељи не могу своју децу да ваљано посматрају и добро их познаду ? Сметато, што млоги родитељи своју децу мазе и што су у њих залуђени од »тешке љубави." А где би они своју децу ожалостили, кад је то месо од њиховог меса, кост од њихове кости! Такова лажљива „мајмунсва" љубав није права родитељска љубав, то је влше самољубље, што им помути бистар поглед, те гледају своју децу као кроз мутно стакло. Као год што људи