Глас народа

у ошпте дакше виде трун у туђем оку, него ли бал- ј ван у свом рореном, и као што осуђују погрешке ту$е, а оби сами огрезли у истим погрешкама — тако се исто и родитељи дако забораве, па масле да су њихова деца најбоља и да су као нека виша створења, него ди деца у осталог света. Такова зратковидост и васлепљеност родитеља свагда се свети и то одма и у разним приликама, и онда наравно нико друго није крив, до ли — опет кукавни учитељ. Свакн васпитач дакле, који хоЕе да децу мотри и да по томе свој васпитачки посао удешава, треба поглавито да пази на ово троје: на темпераменат, даровитост и накарактерну склоност дечију. То троје сачињава дечију особену Еуд; на то треба мотрити и онда Ее се видети, на што природа дете упуБује. И кад се та особена нарав у детета сазна, онда је треба развијати. Отуда се после разјашњују дечије добре и зле стране. Нису сва деца за све способна; не могу се сва деца по једном калупу васпитати. Оно што се не слаже са детињом нарави, не може му се силом накаламити. С тога је по оном што горе рекох, главнизадатак васпитачев: з а времена све уклањати, што бисметалоприродном развитку детињем, и људски неговати и развијати све пдемените нагоне његове. ***

СЛИКЕ 113 ПРИРОДЕ. П а с. (Пастлвак.Ј Време Бе ваљда битидасвршим, ја не могу даље аЕи за Шајтлином. Та туби се дало ваздан зборити о бистроћи паса. За иста није могуђе кривити Зороастра за то, што је по његовом мњењу пас праоблик животињског благородства и савршенства. 0 боже мој, та зар ми не држимо пса за највернија друга, еа нашег најмилијег пријатеља кроз вас живот; та ми смо у стању просто да беседимо шњиме. Ја сам познавао псе, вели Ленц, који су разумевали сваку реч свога господара, отваралии затварали врата по његовој заповести, доносили столицу, скидали са њега капу, или му је доносили, тражили изгубљену мараму и томе сличне ствари; по мирису су распознавали капу свога господара, па ма и изме^ стотвну другихи т. д. У опће је веомапријатно посматрати умно псето; видити, какве обешењаклуке прави очима и ушима очекујуБи заповест свога господара; како се радује кад сме за њим да поре, а како је, сетно невесело, ако га остављајудома; како гледа на све стране па јурив унапред и дошавшидо раскршБа цигло да дозна куд му ваља ићи, десно или лево; како Је сретно, ако је урадидо штогод паметно, а како суморно, ако је учинило што глупо; ако се тре<$и те учини ма што рравозашто би свакако добило батине, па то неје спавио госа оноонда

некако особнто легне, зева, чини се као да је врло санљиво, каода спава, или је равнодушно,-те тако да би отклонило сваку сумњу, али и опет од времена на време погледа бојазљиво на свога господара, и тај га поглед по кашто изда; како се наскоро научи да познаје, куБевног пријатеља; како лако распознајеу ту^ину знатне и просте људе, и веБином мрзи махом на сиротињу и т. д. Врло је занимљиво гледати како псето тражи папуче свога господара, ма данема за то уроЈене способности; како се опет друго упне из петних жила да помогнесвоме господару вуБитерет кажав! Е дакле из свега тога што до селе зборисмо, ево шта излази: разни сојеви паса разликују се између себе у умном одношају бар у толико, колико и у$изичеом. Но обична, тврда као стена верност и преданост свом душом своме господару, слепа покорност, строги позор, мирноБа, меко понашање, услужљиваи љубазна нарав — е то су најоштрије црте њихова карактера. Него и то ваља признати, да ни једно псето нема те црте поједнако; часкодједногвише узима маха једна црга, час опет код другог преовла5УЈе Друга. Па онда ту и васпитање чини много више него ди што обично мисле. Тек ваљанчовек можеваљано васпитати пса; само је мушкиње способно да развије у њему разумне и сталне особине. Ту женскиње није никако за учитељицу; од њихових собњих пашчади излазе размажена, нежна, Будљива а чешБе завидљива створења. Псето постаје верно огледало свога госе; што се лаакавије, боље и пажљивије с њиме понашате, што га лепше и чешБе држите,што се уљудније и паметније с њиме забављају — тим Бе оно све боље и паметшуе бивати. Лако је досетити се ако обратно с њиме поступате, какво Бе вам бити псето. Сељачки пас — груб, гломазан, али честит сељанин; овчарско је само по себи бистар овчар; ловачко — изредан ловац, који се свом душом и снагом предао своме послу. Псето каквог гиздавог поноситог, а лењог и богатог господина дели подједнако лењост и раскошлук, и у самој стварије много грубије од необразованог гломазногсеоскогпеа. Свако псето прима карактер куБе, у којој живи; ласкаво је са сваким, ако се у куБи живи весело, и постаје мрачан усамљеник код старога беБара момка— иликод старе девојке, на којунико и непогледа. Оно се научинасве могуБе прилике и у свима случајевима предаје сечовекусвом душом. Таважна особина на жалост не разуме се каковаља, па и и данданас реч и псеБа нарав узима се као грдња, ма да би управо требало да означава са свим противно. Многостране способности истављају пса на виши сгупањ ме^У животињама, а преданост човелу чини га нужним сапутником последњега. Оно сво припада своме господару и често се жртвујеизљубави према њему. Послушност с којом оно врши све заповестигосподареве, готовност, да ради инајнеприЈатнијества-