Глас народа

229

ри, и иБи шта више у очиту опасност, — речјуњегова вечита тежња да буде свуда и свакоме од користи — заиста јест част и слава псету. По неке особине у карактеру налазе се код свију сојева псеБи. Ето, на ирилику, сви они лају на месец, и ту Еете замантражати ма каквог основа. Сви они на мах појуре за сваким предметом, који прохуји мимо њих, па ма то био човек, животиња, кола камен и т. д. И ту Бе они гледати свакако да достигну и ухвате предмет, па све и да знају, да им неје ама баш од никакве хасне. Него на неке животиње пси мрзе наопако и томе нема никаква основна узрока. Тако, на прилику, одреда пси мрзе на мачке и јежа. Кад хоЕе јежада ухвате, а они га крвнички хватају, ма да знајуу, да га не могу да задрже, и да осим окрвављене њушке и уста ништа друго не ће изнети из овог боја. У осталом нашто и зборити ту толико о тим настраностима, та ви их можда и сами знате из властитог огледа. Још је важно и то по псе, што су они, тако рећи ваљани пророци, кад Ееда се време промени. Онисе још из раније побрину како да га се сачувају, ачовека опет предупређују о бдиској кишинеким особитим мирисом, кога издају у то доба. За дивно је чудо како псето уме фино дараспознаје људе. Нема сумње, да опи само одредаврло добро познају „возмајстора" — шинтера да га гоне са највеЕом жестином. Тако исто они на један мах погоде који им је друг ко ли не. Може врло лако бити, да им је задај од једних 'пријатан,а од других — противан, алиннтим се неможе да протумачивас појав, једноме ваља само да крочи у куЕу па дасва пашчад полети радосно на сусрет, па све да им је н непознат. Ја сам познавао женскиње, које несу нигде могле сести, а да се сва пашчад из куЕе не сакупи око њих за неколико тренутака. (Свршиће се.) ШКОЛСЕЕ НАРЕДБЕ. ПРОПИСИ ЗА ВЛАДАЊЕ УЧЕНИКА. 1. У школи. У школу да сваки долази редовно, иикада осим највеЕе невоље не изостајуЕн; ако изостати мора, да то одмах преко најближега друга или другче учитељу јави. У школу да полази сваки чист, умивен и очешљан, и да додази на време, а то је највише четврт сата пре него лекције започну, а ко закасни, да се извини. У школу да сваки понесе само оне ствари, које за онај мах треба у школи а што нетреба, да нико у школу не доноси. У школу као и из школе куЕи да нико путемпо улицама и по пољу не зазјава, да не виче, да ни у кога и ни у шта не дара; него да мирно и уљудно својим путем иде.

При уласку у школу да сваки очисти и отресе своју обуЕу и одеЕу од блата, праха, снега, кише, па да улази чист. У школу ушав да се сваки поклони -учитељу, и ако има шта да му каже, да то одмах учинн, не вичуЕи. Огртаче, капе и шешире да сваки остави на одре^еном месту, као и торбе с јелима, они, који не могу преко подне куЕи иЕи, веЕ морају јелоушколу донети. Забрањено је зими с поља онако озебао иЕи врелој пеЕи, а лети знојан ил задуван пити хладну воду. Нико по школи да не тумара, ни места да мења, него да сваки на свом месту усправ и људски седи, па да задате лекције прочитава и сам себе преслишава или да смишља како би на ово ил оно питање најбоље одговорио, и у томе да дочека почетак лекције. При уласку и изласку учитеља и сваког старијега да сви устану и да постоје, док се не рекне да седну. При молитви пре и после лекције да сваки устане и да смерно постоји. За време лекцијв да сваки слуша и да пази на све, шта се говори, ради, показује, пита и задаје, и да оно, што се заповеда чинч свесрдно. За време лекције да нико сместа не устаје ни руке да диже пре, него што се допусти; да нико не говори, док се не пита, а во се пата, да устане, и људски стојеЕи да одговара потдуно и јасно, дасваки чује. Ономе ко говори, да нико не дошаптава ни доказује, ни шушкањем да га збуњује. Ономе, ко се изазове на таблу да се при излажењу и враБању и дотични склоне, а он да мкмо њих људски пролази; а нико да ие иде преко скамија ни испод њих. За време лекције да се нико не иште на поље, ни нужде ради, него да сваки код куЕе нужду сврши, или да дочека одмора изме^у часова: и онда, да сваки пази да изода не окаља, а ко за ким каљав наре, да то одмах јави. Бабрањује се на другом месту нужду свршавати осим на изоду. Своје ствари, да сваки држи чисто и у реду. Забрањено је своје ствари у зајам давати, поклањати, мењати, ил с њима трговати. Забрањено је туре као и школске ствари дирати, прљати, кварити, сеЕи, дерати, или сакрити и затаЈати, а ко штету начини, он Ее осим казне морати и штету накнадити. Забрањено је по школи правити ^убре бацајуБи артије, пера, мрве од јела и друго. Забрањено је свако задиркивање, гурање, свађтње, тучење, и иште се да сви живе брагски помажуБн