Глас народа

234

му језику написано,атомегаучи наука о кн.и$евностиили литература.... Пошто је за мање народе нужно знати, шта све раде већи, напреднији народи, то треба, когод само може, да изучи језик и Ењижевност којег веБег изображенијег народа. За Србииа је најбоље ако изутанемачки језик,јер Немци су му најближи, и кад њихов језик знаде, онда ће дознати н шта други изображени народи раде, пошто Немци о свима пишу Али пошто и ван чевека имаде света, пошто је човек чедо земље и природе, то он треба и мора да унозна матер своју земљу и природу. Он ваља даупозиа спољашност наше земље, да сазна, шта све на њој нмаде, како она изгледа, а томе га учи земљопис или ђеограФија. Он ваља дапроучистворове, који се сви на земљн налазе. Да се упозна са сва три царства пркродних створова: са минералима, рудама (камењем), са биљкама и са жнвотињам а. Прво га учи: наука о рудама или минерало1>ија, друго: наука о биљкама или ботаника, а треће: наука 6 животињама или зо олођија.... Даље треба човек да упозна н унутарњост земљину, те да блага она, која се у недрима њенима скривају, нр, видело дана износи и да их на корист своју употреби. Томе га учи наука, која се зове ђеолоћија... ,1ош је човеку нужна наука о бројању илиаритметика, наука о мерењу или ђеометрија, наука о појавима природним, наприлику светлости, топлоти. каши, снегу и т. д. која се зове Физика. . . , Ове и друге науке нужне су човеку, ако хоће да себе усаврши, ако хоће ; а што боље задатак свој на земљи изврши.... Па где се човек свим тим наукама може научити ? А где би било него у — школама! Школе су дакле учитељхе и васпитатељке нагае. Оне нас уче упознавати нас саме и све оно, што је ван нас, природу. Народ, који нема школа, тај је скоро као и друга животиња. Ве може напредовати, не може с места се маћи. Школе су нужне и за сељака, н за. занатлију и за трговца, и за учењака, и за свећеника, к за војника. Кад оно 1866. године Прусн победише Аустријанце. говораху они, да су то учичили пруски у ч и т е љ и. То значи: у Пруској и војници нмају знања, учени су. А ко их је уиио? А ко ће други него учитељи! Требало би да и мн Срби будемо једаред сами са собом начисто. Требало би да се освестимо, те да сазнамо, шта је узрок нашем назатку, нашој невољи? Је ли крива влада и држава? Јесу лн криве рТјаве годкне? И други народи имају још рћавијихгодина. Да ко је крив? Најкривље је нагае — незнање! Незнање је наш највећи народни душманин. Да је народ наш знао права и снагу своју, он не би под Неманићима пустио да великаши са његовом земљом и државом жаре и пале, да се отимаЈу о власт и владу (остала им пуста!) — него би сам

узео кормило државе у своје руке* па би, кадајеово дин душманин навалио, као један човек устао и насупрот му изишао, и ми би волели видети тогаТурчина, који бн кадар био одолети једнодушним отпору свеколиког народа српског!.... Незнање ]е и сада криво што у породицз, општини, држави, што у економији, занатима, трговини, што на књижевном и научаом пољу, у школи и цркви ненапредујемо онолико, колнко би нужно било, ако нећемо да унатраг идемо, да пропадамо. А где се највећн народнн непријатељ, где сенезнање највећма тамани? А где ће бнти него у школама! Али зачудо да људи нису кадри увидети то, што је као д?.н јасно свакоме. који иоле о тој ствари размишља. Као да неки зао дух људима очи засленљује, те не виде оно, што је така права истина, као што је истина, да је двапут два четири! Или судба људска хоће, да се људи само патњом и муком, да се својим рореним искуством о истини уверавају ?.... Ми и онет велимо, да се човек само у школи може научити свом оном знању, које му је за живот нужно. Поднгнимо ми ваљане школе, из којих ће излазити нзображени чланови народа, који ће се знати наћи у свакој неприлици, па онда немојмо бриге водитн, онда могу долазити године какве хоће, ми ћемо их мирним срцем дочекивати као што их дочекују други изображеннЈи. сретнијд народи. Шкода имаде разл &читах: нижих, средњих и виших. Ниже шкоде су: наро дне или пу чке, средње су: 5 имнази Је н реалке, а више су свеучилишта. Осим тога имаде учитељских, женских, економскнх, занатлијских и трговачких, и другвх школа. Ми ћемо у овом листу говорнти о школама опредељујући, шта је којој задатак и уједно означујући, која је од отвх школаза нас нужнија, акојајемање нужна шш, можда, сасвим сувишна. СЛИКЕ т ПРЖРОДЕ. П а с. (Свршетак.) Ако се мало поизближе дружите са псетом моћи ћете врло лако опазити, како му је променљив изражај лица. У тој покретљивости ФизијономиЈе свакако се исказује више умно развиће, и заиста ће сваки признати, да свако псето има своју особигу Физијономију, и да два псећа лица не треба смешати, исто као и два човечиЈ'а. * Измеру себе пси не живе баш Вог зна како сложно. Кад се суеретну два незнанца, ту онда одмах почиње узаЈамно њушење, за тим режу ј 'едно на друго ичесто се изметне бот, ако у осталом ннсу пси супротног пола. Тнм су опет чудноватији примери живе дружбе, која се находи понегда изме^у два пса једног истог