Глас народа

ГЛАСНАР0Д1 ЖТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

, ,Глас народа" излазж сваке недеље на табаку. — Дена му в на гоаину 3 «ор„ на осам месеци 2 Фор., на четцр несеца 1 #ор, аустр. вредн. — Дописи се игиљу уредништву а претндата и огласи админвстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наилаНују се од ретва оваЕих слава 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 32. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕМ 12. АВГУСТА 1813. ГОДИНА III.

0 УРЕДНОСТД. У свету, у природи бшза св^ по неким одређеним прописима, по неком одмереком правиду. Земља,на којојмн људи живимо, окреБе се непрестано око сунца, месец се опетвртиоко земље.На земљи нашој мен.ајусе годишњ? вре мена зима, пролеЗе, дего н јесен једно за другим. Разне жвбиљке, вотнне и људи постају, н пропадају, н из пепела, из земље, у коју се они претварају, ничу опет нови створови, нове биљке и животиње. Вода, која је за земљу то, што је крв за наше тело, непрестано се испарава, пење се у виду паре у ваздух, ту се згусне, претвориу капљице, ове падају као киша, снег, лед д т. д. на земљу, силазе у унутрашљост земље, н одатле опет излазе на видик, извиру у изворима, ив ових постају потоци, из потока реке, из малих река велике, а ове се сливају у море. Све ово а и друго, што бива у природи, све то бива непрестано, подједнако. Каже се обично:уприроди нема скока. То значи: У природи бива све лагано, по прописаном реду. Човек на прилику не може чим се роди бити таки, какав је доцније, кад му је двадесет и четири године, негоонрасти, доклененарасте, доклесе малопомадонераавије. Нриродадакле полагано, али непрестано ради. Човек, као најразумнији природни створ, треба да уварда законе, који природом владају. Он то ваља да у толико пре учини, што је и он од отих закона вависан, што они и њиме, као природним створом, владају. Човек на прилику као и сви други створови, подлежи закону тежине. Он је са неодољивом снагом за земљу привезан. Она га немилице себи привлачи. Ео би хтео да се одупре, да се ослободи од тог закона, тај би могао главом платити, као што је заиста код многих тај случај веБ био. Човек и иначе акохоЕе, да што боље успева, дау телесноми душевном погледу напредује, он мора пазити, како Бе живети, он се мора држати неких прописа, неких правила. Од извршивања тих правила, зависи његов опстанак и њехово напредовање. Једно од најглавнијихправила, којих ваља да се човек придржава, јесте: уредност. Човек треба да живот свој тако удеси, како Бе му овеј теђи што мирнијим, што привилнијим, што у-

реднијим током. Оно седеси, да га кадикад п немир снађе, да настане метеж, неред у животу, али то бива а и треба да биваре^е, тотреба да је изузетно стање, изузетак, а обично стање, правило треба да је: мирноЕа и уредност. Како наш српски народ, да ли се он држи тога правила у животу, да ли он живи уредно? На жалост морамо казати, да ту врлину ненала| зимо код нашег народа. Сваки човек, сваки народ треба да пази особито на то, како се храни, одева, где станујеитд. Одтогаму зависи здравље, а од здравља кратак или дуг живот. Човеку је здрав ваздухнуждан као ма шта друго. Нека има бог зна какву храну и пиБе, ако нема здрава ваздуха, он не може бити здрав, он мора пропасти. Наш народ то довољнб не иојш, иначе не бн правио гдегде таке станове, да ваздух не може до њих допирати. Храна је особито важна за човека.Каквајехрана, такав је и човек и народ. Разуман човек он Бегледати, да се добро храни и да то подједнако, уредно ради. ОннеБе, кадсе дочепа јела, све гдегод шта има пождерати, па онда после опет гладовати. Него он Бе гледатн да храну своју разделн тако, дајеувекподједнако троши. Иу томе баш наш народ греши. Ону неко доба године немилице троши, немилице једе и пије. А у друго доба године нема ништа. У јесен и у зиму, кад су силни свеци, кад настану месојеђе, ту ти се, мили бого, немилице једе и пије — а у лето, ту јв Онда не само земља сува, него и у желудцу настане суша. Ово што говоримо, не вреди толико за ову годину, јер ове године ни зими. ни у месојеђе није баш .многи омастио брка, јер је оскудица ош-та. Али вреди за пређашње године, вреди у опште. Наш народ највише онда једе и пије, кад најмање ради, а то је у зиму, а најмање једе и шгје, кад највише ради, а то је у лето. А то никаво не ваља. Треба се увек подједнако хранити, а овда кад човектежипосаоради,ондамубаш треба боље хранеи боља пнБа, јер му, тело губи више снаге, па ту снагу треба надокнадити. ■ . Уредност у јелу и пиБу је увек добра. 'Го се ево н сад показује, када овлаБује проклета бољетица,