Глас народа

т

Постојбина северног јелена много је мања него ли камилина, и по што је Лапонац са том својом жнвотињом везан за оскудну природу, то он не може своје природне дарове да потпуно развије. Лапонад је мада збијена телесна састава, као год и северни јелен, и биљке, које, по што је лето кратко, једва озелене, а од плодова нема разговора. Он није могао да се развије, и да постане подузетан јунак, него је остаоу својој уској постојбини, не ширеВи се даље, ван граница. Али као земљеделац ипак је бољи од других северљака, који живе само од рибе и других животиња. Међу постојбинама северног јелена и камиле шири се велики појас других корисних животиња: говеда, коња, магараца, оваца, коза и свиња. Ови се разликују од северног јелена и од камиле тиме, што могу живети на разним местима. Они тиме промене и нарав своју, делеБи се у родове и врсте. Алипо што оне задржавају своје главне особине и своју хасновитост и ову су шта више увеЕати кадре, то их људи све више употребљују, вредност им расти и оне су праве културне животиње, т. ј. човек их за евоју нотребу може , по вољи усавршити, облагородити. Ми бемо овде да те особине потање обележимо, јер из тога Бемо се уверити не само о томе, колико се која од тих животиња даје употребити, него Бемо сазнати и правац, којим је ишло изображење оних, што их тимаре. Еако се разликују један од другог чикош, који са бичем и замком за чопором коња јури, и овчар, који ћулом псету заповеда, да збије овце у гомилу! Живећи с ватреним коњима постаје човек сам ватрен, окретан, смео, а дружеБи се с благим овцама, постаје благ, тих пастир. Међу њима у среди су: говедарски, козарски и свињарски народи. Еоњу је постојбина стена пуста. Стадо оваца може се заградом ограничити, да насе на уском простору, козу можеш привезати узицом за џбун, па Бе ти све обрстити, чопор говеда можеш напасти ме^у усевима; чопор коња пак треба пашњак, који је неколико миља велик, па да по њему по својој вољи тумара. Еопита му је начињена за суху, мекану равну земљу. Умерени појас земаљски, по свој прилици висине азијатске, првобитна му је постојбина, а највеБма воли топло поднебље Арапске, где је највише усавршио се. Али како је он брзоног, то прелази те границе, и поред разумне неге, даје се преобразнти и у разним крајевима земаљским одомаБити. Тако је сада коњ у свима деловима света раширио се и научио се, да трпи жегу и зиму, а копита му је отврдла, те може иБи по камену, песку, снегу и леду. Лрави коњушарски народи су: Еалмуци. Монголи, Патагонци, Анке. Они употребљују од коња млеко и месо, гриву за ткање. кожу за обућу, шта више и кости. Но ипак је коњ за човека с тога нзјкорнсаији. што

вуче и терет носи. Тиме је коњ много припомогао, те су се раденост и саобраштај унапредили, а и он је сам усавршио се. Д;вљи коњи, који по Татарској и на пампама (пољанама) јужне Америке хиљадама тумарају, малени су, кудрави, дебеле главе, бесни, тако, да наш коњ, који је принитомљен, обутен, који се да по вољи управљати, али је при томе ииак смео жавахан, племенит, као нека друга животиња изгледа. Човек дакле може себк у заслугу уаисати, што је ова животиња усавршена. Еоњ је тако реБи на ново од човека створен, и ноказао му се благодарин као ни једна животиња. Неки коњанички народи тако реБи срасту са коњем. Што се приноведа о Хунима, да су они на својим чилим кудравим коњнма седели, јели, лили, саветовали се и спавали, као да су прирасли уза њ, то је све још и сад код коњушарских и коњаничких народа, који се скитају по пустама Азије и Америке. Стари народа мислилн су. да има коња са људским телом и главом. Таког коњазвали су они кентаур. А народи у Америци мислили су, када су Јевропљани дошли, па су их на коњима угледали, да су коњаници за коња прирасли и јако су се зачудили. када видоше, где јахачи са својих коња посилазише. Еоњ је најснажнији, највредннји и најверниЈИ служитељ људски; он му помаже орати, сејати, жњети и млатитн, он му вуче кола, лађе, окреБе му сувачу, вуче му воду из бунара, руде из земље, лови с њиме животиње, идо с њиме у бој, помажуБн му у најватренијим биткама. Услугама својих помогао је коњ човеку, те је учинио хиљаду проналазака, који су раденост, покуБство, трговину и обртност преиначили и највеличанственија дела изазвали. Народи су се из Азије у Јевропу на коњима доселили, мухамеданство је са хришБанством а ово опет с њима бореБи се коње употребљавало, а у витешко, у јуначко доба је коњ много допринео, те су витезовн и јунаци по свету се прочули. Магарац је рђавији коњ; он не би поред коња у обичај ушао, да није дурашан у послу, да није сигурна хода особито у брдима, да није с мало хране и неге задовољан. Међу коњем н магарцем стоји мазга. Говече не може заменити брзогакоња у вучењу, а магарца у терету, само при лаганом, снажном послу, на прилику за плугом, изједначује им се радња, алн за то говече ипак има, што је у њега боље него у икоје животиње. Ерава је друга дојкиња човечија. Млеко јој је укусније него ли у коња, магарца, камнле, козеновце, и има га изобила, при доброј нези, кроз делу годину, Еада одбијеш дете од снсе, то мукравздаје годинама храну и та је тако добра, да човек може само од ње живети. У Јевропи живи велнки део људи ! од млека и од плодова.