Глас народа

262

Али н за силнију храну тешког раденнка, ва меснату храну најзгодније је говече. Говече нзрасти за 4 —5 година, и има тада 1 —2 хиљаде Фуната. Месо иу је укусно. Од мастн му осветљује се куБа, од коже прави се обуБа, а ддака, рогови и кости употребљују се за разне ствари. После говечета најкориснија је овда. Она је слаба, те не може вући нити терет носити, али вуна њена. која је лепа и бујна, доноси власнику доста новда. Месо млеко и сир, дају богату храну пастирским народима, што овцт тимаре. Еоза даје више млека и плоднија је од овце и тиме, као и својом фином длаком н кожом пристаје она уз овцу, као корисна животиња. Свиња долази на послетку. Она нема скоро друго ништа. до ли меса н масти, она дакле не даје више ништа осим хране, јер и кожа јој се више једе него јти што се за друго што употребљује; али је тако плодоносна и тако брзо и бујно расти, да као куБевна жнвотиња може за народ довољна бити.

По животиљк* коју који народ тимарн, деле се народи на: камилаше, јеленаше, коњушаре, говедаре, овчот»е. козаре и свињаре. ВладзјуЕи се по својој животињи, остају они са камилом у топлој а са северним 1еленом у хладноу земљи, иду они са коњима у гаироке пусте, бира1у са овцама сухе брежуљке, пужају се е козама у џбунове и лиснате шуме, или спупгтају се еа, свињама у долине, на баровите реке, поводеби се тако за животињама, да би само од њих птто више користи имали. Сви пастирски народн су скитнице; јер кад им стадз попасу траву. онда они иду даље. Пастирски а пре свију коњушарски, говедарски и свињарски народи рагатркали су се по земљн и полако су је пунили житељством, докле су биљари и ловачки народи на ]едном месту остали. Само рибарски народн су на води пастирске престигли и они, који су међу њима најсмелији, у свим деловима света су их предварили. ВоВаре задржава хладовина дрвета, ловцу је граница крај од тауме, а пастиру пашњак, само морнар, у којега се рибар преобразио, нема границе.... По Штаму. (С.)

ИЗ ПРЕРОДЕ. Душа у животиње. (Свршетак) Бво још једнога чуднога догађаја, који нам прнчају људи, који су га добро посматрали. У селу ВедендорФу, округу гарделешком у Немачкој, ухвате једну роду у Флагрантном „браколомству", на ту бруву скупе се много рода н родаца н по што су се п одуго и озбнљно саветовадн, то мужисте блуднице потегне првн а остала гоепода судије за њим, те угрувају кљуновима несретницу на месту и из-

баце јој лешину из гњезда. — Енглееки ловци ириповедају, да дивље патке имају своје праве пардаменате, па у њима дебатују и гласају. Обичанловад не разуме много од тог пачијег језика, знаде само, како узвикују, када хоће да опомену иди утишају, а имају каои другаживотињаособенеизразе за бод и милину, глад и страх, љубав и Љубомору. Искусни довац знаде, када патке диване о узлету и слету, о опасности, о љубави, и срџби. Свака врста патака има своје особито наречије. Пре него што ће јутром уздетети, врло се живо прениру и то по 10 до 20 минута, па тек онда узлете. — Причају, да је једна болесна гуска дежаДа на јајина, па кад јој је већ здраво поздило, диже се и приђе другој гусци, поче јој нешто гакати, а ова оде на њено гњездо да леже. Болесница се сЕубури мимо њу и после једног сахата скапаод болести. Еад сам већ у речи о гускама, онда да наведем шта ми Је наш честитн архимандрит Лаврентије Гершић причао о гускама, које је у једиом доколном часу сматрао на манастирском потоку. Стоје вели тај умни посматрач природе — два чопорагусака на потоку. У једанпут Бе нстрчати гусак из једног чопора и полетиБе да узао час мало прогазн леђа једној вижљастој гусци из туђег чопора. Кад то опази гусак тог чопора, подети своме такмацу у коштац, те удрн по њему кљуном, да му је перје дегедо . на сде стране. Кад га се добро шмецкао, остави га свог скуњеног и пзче да се враБа јасно гачуБи своме чопору. Из тога гакања чннндо ми се као да разабирам како победноени гусак ведн својим гускама: „Јесте ли видиле, како сам га намајсторио!" А гуске као да му радосно одговарају: „Бог дапростн, тако муиваља! Баш си јунак! Живно! Живио!" А и онај кукавац што је нзвукао фуру, враћа сетакођер натраг у свој чонор, ади из његовог жалосног гакања издази као да веди: „Нека, нека, вратиБу ја то теби!" А чопор његових гусака, као да му велн подругљиво: „Шта еи тражио, то еи и нашао. Тако ти и треба! Био седити смиром!" Дисица знаде својим гласом да вије на сваку руку. Пас друкчијелаје када се радује, а друкчије када се љути. Пчеде, мравии бубе изражавају евојемишљење, пипајуБи и притискујуБи својим пипцима, зујеБи и пуцкајуБи кридма. Неки Бе допустити да имају и животиње свој језик — говор, али Ее тврдити,јјда се тај језик не да изобразити и усавршитн. Да и не спомињемо како је тешко говорити о томе, да ли се немушти језик, кога ми људи не разумемо, може усавршавати или не; нпак има ведики број Факта и посматрака. са којих се не смемо посумњати, да се и гласовни говор и говор знацима у наших животиња даје у неку руку усавршавати. Тако се н. пр. битно раздикује гласовни језик дивље и припитомљене животиње једне исте врсте. Али узмимо како бива у том погледу са језиком црнада, нли у онВе са језиком