Глас народа

263

оних дивљих народа, за које нам причају путници, да више говоре немин знацима, него ли гласном речи. Дивљаци,које нам је мало час Хопе описао, имају у свом целом говору неколико промуклих, крештеБих звукова. Рајхенбах тврди, да ст „бушмани" својим језиком тако оскудни у речима, да им је сав говор у томе, да шапну језчком, да изусте неколико сурових, храпавих грлених гласова, за које ми и немамо слова, а у осталом се помажу знацима и миговима. Ми 8намо да се умне моБи у животиња дају исто тако развнти и изобразити, као и у човека. Каквих чудноватих вештина не виЈјгмо у дресиратих животиња? Кака је разлика изме^у дресираног пса и обичног пса? Не ваља мислити, да је дресура чисто механичка, не, она је васпитање животиње, којим животиња долази до тога,, да појми шта се иште од ње. Што јеЈто васпитање животињеврло споро имучно, то наје с тога, што ба жнвотиња тешко појимала наставу, него с тога, што је врло мучно непосредно споразумевати се са животињом. Ту се морају употребљавати она иста средства, која се употребљују при настави глуве и неме деце. Али и без те дресуре постаје домађа животиња, само с тога, што је непрестано око човека, умно образованија и савршенија од своје својте у пустињи. Неки веле, да је људскоме уму већ по себн урорто, да се само из своје побуде изображава и усавршује, а животиња би, да је човек не усавршује, увек остала онака каква је. И то твр|1ење не стоји. Узмите само ум у најаижих раса људства, у њега није те побуде за усавршивањем; у тих народа нема властите историје образованости, а зна. се да је, ако узмемо човечанство у целини, исто требало хиљадама година, док се у њему нробудма та побуда, да на.предује и да се развија. Из свега овога изводимо: да има неки ноступни прелаз од животиње до човека и по умнкм и по тедесним особанама. Батие, апсолутне разлике нема, него је та разлика по својој природи само односна. 1'азнолике моБи и творива у живој природи укрштају се својим радом и упливом, те производе разнолике производе, а ти производи нису огатро одељени један од другога, него ме^у њима има непрекидне свезе. За то и човек не треба да се гордо поноси, да је он створ изнад осталога света, него ваља да упознаје оне тврде и нераскидне свезе, које га везују за осталу природу. Он је поникао као што је поник.10 све остало што живи, гмиже, расти и цвета, а згинуће као и све остало пгго згине. (По Бихнеру.) —X—

ТРГОВИНА Ж ОБРТНОСТ. — Н. Сад, 18. авг. НоКас је нала овде и у околини лепа киша, која Ее усевима. што још нису побраникао на прилику кукуруви добро доЕи. И виноградима Не ова киша пријати. Грожђе јевеК

ночело овде очде од велике принеке. што је иоследњиг дана блла венути, алиће сада освежитисеиопоравити. теКе бубрити и зрети. Житна радња. Са пештанске пијаце јављају, да су довози врло слаби, не памтисе, да се икад толико слабо довозило нарочито шенице. Цене су с тога чврсте.Добра роба скочила је са 5—10нов. Промет 80,000 цен. по 7. 7% нов. 7. 10. н, Раж је пала са 15—20 нов. промет једва 10.000 меца; цена Фр, 5- 40. нов. Јечма нема на пијаци. Кукуруз је ради трајнв суше скочио са 30—40 нов. промет 40.000 цен. Цена 4 ф . 60 н. по цолценти. Радња са евињама. У Штајнбруку је радња врло жива, јако се купује за извоз. ма да је кукуруз јако скочио. немањка воља радњи. Цене угарске и српске од 250—350 Фунти 31 — 31 ј / 2 нов- 360—450 фуити 30 '/ г —31 н, тешке врсте 29—30 н, истакле 31 нов. У оборима има до 40,000 ком. свиња. Разни производи, Маст скаче, цена 30—32 ј / ј Фор. с буретом. Слаиина 29—30 димљена 32—34 Фор. Лој 27—28 *. Шљиве босанске 15. ф . у бурету 15'/«—'Д српске 14'/< —■/» фоРЦекмез сдавонски 12 1 /, Фор.

ОНА НЕМА. ЕАДЕ ? (Наставак) Колико добрнх, нежннх мајака, које верно гаје децу своју, брину се дан и ноЕ за тело им, а задушу детињу да се збрину и састарају, за то и не хају, немају каде. У детету се буди дух, севне у стотинама чудних питања, нешто га гони изнутрадасе изкаже, дасе смири, а мајка му — први учатељ, коме дете верује све и сва, не Бе да га чује, нема каде, да му одговара на његова силна питања. Жати је оставила новине на стол, наслонила је брижну главу на руку, Бути и премишља.... Како је чудан мали Ранко! Како је немиран,како ме мучи. Пдакање му је умукло, настала је тишина, како је нема, како је тужаа та тишина! „Зар и ја морам умрети, мати?" Где му само то паде на памет! Мати Ранкова није као и сведруге матерепомишљала, како живо, како неодољиво утичу на дечију душу, што се тек буди и тежи самосвести, та чуда, те загонетке из спољнога живота. Оне живље утичу на дечију душу него на нас, који смо на њих навикли па смо отупили, огуглала. У матери се намах пробудила нека жива потреба, некатавна чежња,она је хтела нешто да поправи, па ју је сткце повукло за својим дететом. Уста и стаде пред огледало, да зглади своје разбарушене витице, али на мах јој паде на памет, да Је већ време да се обуче. Муж Бе јој скоро доБи да је води на »беседу са игранком." За мало што није са књиге и Ранка заборавила, да Бе вечерас на „беседу," па још с игранком! А како је она радо играла! А зар је то грех, што је онајош у тимгодинама билатаковољнаивесела? Таонаје билз млада, у пролеБу свог живота, жудела је за насладама и забавама.