Глас народа

хао велиже политичке револуције. ова четир човека: Шварц, Гутенберг, Жолумб и Џемс Уат подигоше трдиу провалију ивмеру старогаи новога века. (Наставићв се.) ИВ ДРИРОДЕ. 0 слободној вољи. „Човек је слободан, као птица у кавезу; може се кретатиунееим иввесним границама." Човек је и по теду и по духу природан нроизвод. По томе не само оно што је човек, него и оно што човек ради, хоће, осеБа и мисли оснива се на исто таким природним потребама, као цели строј света. Ко је само површно и без знања посматрао биБе човеково могао је до тога назора доБи, као да је све оно што читави народи и поједини људи раде поникло из потпуно слободне и свесне воље. Али ако бацимо дубља погледа на ствар видићемо, да међу природом и појединим биБем имаде тако дубоке и унутарње свезе, да о вољи и слободној одлуци свугде само у врло ограниченој мери може говора бити; научиБемо и познаБемо извесне законе у свима оним појавама, које дојако ематрасмо ш> производе случаја, слободне воље. „Човечија слобода, с којом се сваки дичи" — вели Спиноца постоји једино у томе, да је човек свестан свога хотења, али не познаје узроке, који га на то наведоше." Овај назор данас није више просто теоретичан, него се темељи на учинима, а на томе смо највеБма благодарни Једно.ј новој и занимљивој науци, статистици, која нам наређа сигурна правила у читавом низу појава, о којима се дојако тврдо мислило да су поникле случајно или вољно. Само кад посматрамо највеБе појединости и ситнице онданеможемо тако лако познати истину ову, али на против у великој целини видимо таква реда у свему, штодонеког извесног степена сасма круто савлађује човештво и човека. И заиста без да претеривамо можемо реБи, да се је сада веБина лекара и практичних психодога*) препируБи се о слободи човекове воље слохила с онима, који признају, да човекова радња и дедање зависе од извесних природних нужда свугде у пошдњем реду и то тако, да у сваком поједином случају слободан избор имаде најмања, или нема баш никаква делокруга. Није кам ни у крај памети да с учинима исцрпљиво докажемо ову велеважну истину, јер ту бн нам морао помагати целокупни обим човековог знања. ИеБутим је овај доказ тако тесно и нужноскопчан с целим огледом света који истиче из неког практично-философског посматрања природе, да га овде никако неможемо обиБи. Ми Бемо дакле покушати

*) Исио јогији то јв нау«а о душм човековој, а пснхо!ог јв овај који ев в,®*® бавв.

да у неколико рааумљивих истинитих навода означимо барем наслоне тачке за могуБност овога доказа. Рад и учин свакога појединог човзка зависи од карактера, обичаја и начина мишлења онога народа, коме он припада. Али тај исти народ Је до неког стеиена нуждан производ спољне природе, у којој живи и у којој је аоникао. Неки енглески научењас Гелтн прича ово: Разлика у моралном карактеру и физичком строју разних племена јужко-афричких схоји у саези собликом земљом и вегетацијом (биланством) својих разних земаља. На голим висовима где нема ничега до нискуг и густог жбуња живе кепепи али жилави „бушМини"; на широким брдовитим пољанама живују дамари, народ независних ластлра, где је поглавица породице врховни господар у своме уском кругу, а у богатим иределима севера пак живи најобразованнја инајнапреднија раса Овамни. По неком другом научењаку разноликост земље тумачи нам лако историју, живот и обичаје разних индијанских племена у Америци, који на тој земљи живе. Пре неки 230 година прича исти научењак, доселише се прве насеобине у Нову Енглеску а то беху прави Енглези у сваком обзиру. За то кратко време променуле се те насеобине битко, јер се из њи изродиочист америкЈнски тип, а биБе поглавито упливом климе. Американац је више мршав него дебео, он је дуга врата, немиран је, увек чието грозничаво раздражен. У американске жене су жљезде слабо развијене, отуда им њежан стас; коса им је густа, дуга и сува а биБе да је то можда отуда, што је ваздух одвеБ сув. Неки опазише да су Американци много раздраженији тада, када ветар еа североистока дува. Па тако можда је усљед тих климатичких одиошаја постало све, што се у америчкој држави тако величанствено и нагло развало, чему се ми Американцима доста надивити и назавидити неможемо. Па као што се Енглези црелише у други типуАмерици, истотако би и у Ау. с т р а л и ј и. Људи су дугајлије, мршави и чврсти мишиБа, жене су, врло лепе, али лепота им за мало траје. У свој сушгини једнога Енглезн, видиш мутно маглено небо, тежак зрак и строго местно ограничење домовинењегове; из Талијанца иак кези нам се у брк оно свагда плаво небо, оно жарко сунце тадијанског му легла; Фантастични свет пун прича и заношљивих мисли човека са истока у свези је са препуном и богатом чудноватом природом около њега. На високом северу расту шпрљави жбунови, кржљава дрвеБа, а живи малено људско племе за које се просвета мало или баш ни мало нелепи. Па исто тако инадубоком југу не може човеков род да се развије нештовише. Само онде, где клима, земља и спољни одношајн земне површине чине неку једноврсну меру, држе неку средњу равнотежу, само онде може човек достиБи онај ступањ душевне културе, који га уздиже тако сидовито над својим сабиБем. Али и у такој култу-