Глас народа

•267

вити, да Аустралија, којаје аа-сад најназаднија, небе оставити накои себе све остале чести света. Природа нигде не застаје на једном месту, све се у њој ненрестано мења и развита, што зачасак застане, то већ нропада, јер не нанредује. Где се једном смркне, тамо другоме сване, што ми велимо да је умрло, то је дало клицу живота другоме створу; тако то бива код биља, у животиње и у човека. Где су сада оне земље и градови, о којима нам причају стари повесничари? Државе Кираца, Персијанаца, Мисираца, Римљана одоше у рушевине, а на место њих поникоше нове државе. Еад се човек озбиљније промисли, рекао би чисто, е природа руши и обара, само да може нешто ново да ствара, али кад дубље испита увериБе се, да све то иде по строгимзакониманужностиидаприродатежи,да ствара оно,што је савршено. А шта је са оним, што су људи својим умом изумели? Природа и ако је уништила читаве народе, она није могла сасвим да уништи оно, што су они својим умом заумили; изналасци тих народа нису се изгубили по осталољудство.Њиховиизуметцису пренесени са рода на род као главница, која Бе доносити велику камату. Које нужда и невоља, које пак слепи случај, принудили су човека још када је био неразвијен, да напрегне своје умље, да муЕне гдавом, да макне руком, те да подмири своје потребе, а затим да удеси себи угодан и пријатан живот. По томе се даје разазнати, где је ночела људска образованост, где трговина, радиност иуметноет и како се развијала до данас. У зачетку образованости човек је као парче мрамора, који је претрпан земљом, кречом и корењем, тек кад га се лати рука уметности, бива ода њ диван лик. Природа је била од вајкада свакоме, кано отворена књига, али није сваки народ разумевао шта пише у тој књизи.Ево и данас, док се неки муче да одгонену шта значе оне куке и вериге на мисирскимпирамидама.дотле други и не обрБуБи главе на њих. Ево ми Европљани упрегли смо и ватру и воду у своју службу, опасали смо електричном струјом земље и мора, а Инђијанац још и сад вреба каменитом секиром дивљач у шуми. Аустралски црнац мало је умљем својим утекао од шакала у својим шумама, а у нас је људи, који су својом памеБу и науком задивили цео свет. Ова умна величина извире из непрестаних испитивања и изналазака, који се слажу као оно камен на камен, подижу огромну зграду људскога знања. 1з малих ствари постају велике, мали узроци често су повод великим догаТјајима. Са парчета Вилибара сазнасмо за електрику (муњевину), са сапунског мехура постаде оптика (наука о светлостиЈ, са јабуке што се откиде са дрвета, изумеше закон гравитације (тежине) и т. д.

Наша деца уче у историји имена краљева, уче бојеве што их бише, добише или изгубише, уче кад се то збивало и у чију је славугинуо светнемИлице а овамо слабосе пита, ко је изнашао плуг, коновац, ко писање. Најстарији изумевачје ТубалКај и н, који јеизнашао гвожЈе. ГвожЈе новац и писање јесу три најглавније ствари, којима се Азија и Европа разликоваху одАфрике и Америке. Дивљаци мишљаху дуго времена, да Је ватра нека звер, што једе дрва. Пре него што Еемо говорити о изуметцима новијег доба, ваља нам реЕи коју и о оном, што су људи знали у старо доба. Жалост је што су имена многих људи, који су нешто изумели, са свим заборављена. При многом изналаску догарало се случајно, да људи нису изнашли оношто су тражили, него сасвимнешто друго. Ево Бемо да споменемо неке сдучајеве. ФениЕани су товарили салитру, кували су себи ужину на пешчаној обали, па као што нису имали камена, они подметну под своје лонце комаЈе салитре и тако имадоше стакло, Архимед је правио гореБива стакла а тим стакломкадга метнуше после 3500 годинаудурбине, изна^оше Галилеји и Њутн чудеса по небу и по земљи, изнађоше у еемену живе животињице, у плесњу читаве шуме, а по небу милијоне нових светова. Пурпурова шкољка, коју је загризао чобански пас, тењоме обојио своју њушку, даде поводатеизва$оше тирски иуриур. Неки мудрац тражаше, како би сам да начини злато, па ижађе порцулан и фосФор. НаравноЈда изналазак у своме почетку није оно, што је у своме савршенству. Једна мудра кинеска царица посматраше паука, па изнађе ткање. Испрва мерише време по сенци. Кинези га мерише но зеници у мачке, затим воденим, пешчаним и сунчании сахатовима, сада има сахатова сачивијама, штоизбијају и што их носимо уза се. Грца научише да пишу од Фенички трговаца, што трговаше стаклом и пурпуром а написаше дела, којима се ми још и данас дивимо. Колико је од просте даоке или издубљеног чама до грдних морских галија и бродова! Колико је од пучке пударске кодибе до мраморне палате! Кодико је од рачуна по прстима и по рабошу до гонијалних рачуна Лајбница и Њугна — од карабе до свирке у операма! Кодикоје растојање од гара, којим је заљубљено момче рисало сенку драге своје на дувару, па до кичице РаФајелове или Кореџајеве? Кодико је од лончарске здеље до вајарских кипова! Али све оно што је изумео стари век, споро је потицало наљудску образованост, без да је одсудно утицао на светске докфаје, све је то мало нзпрама ономе, што је изумео нови векте обрнуо цео свет тако реЕи тумбе. Сахатови и артија, компае в барут штампа и нарна снага, поште и твшраффу фотограФија и оптичка стакла и т. д. утицаше на свет