Глас народа

270

СА БЕЧЕЕ СВЕТСЕЕ ЖЗДОЖБЕ. (Пето писмо.) У предоропшм броју цењеног „Гласа Иарода" напоменух оно што у првом дану видех, — а сада прелазнм на оно, што сам у другом дану видео и учитеља северо-американске школе чуо; на име прелазим на предмете, који се у истим државама а у основној школи предају, ати су: —1.Познавање гласова (растваран>е речи у елогове и гласове) — читање, — 2. рачун — В. морал, — 4. гра^анско право — 5. ЈеограФИЈа и отачаственица, 6. природне науке, 7. римнастика, 8. свирка и певање. — Што се пак саме релиђије тиче, ова је свећеницима (душепопечитељма) остављена, — и ово ми се одиста у овој школи допада, у толико више, што због исте народни учитељи ни у какву колизију са свеБенством не долазе, тим пак и никаква морална угледа пред народом не губе. (а које код нае на асалост највише сен догара.) — Икао што напоменух, ово мн се допало, и то: прво збогтога што сваки учнтељ треба у школи просвету и напредни дух времена да међу дечицом шири и распростире; а друго што светска наука данас прво место међу свим просвећеннм народима заузима. — По том дакле даље, и у дужност спада сваком поједином свеНенику не само: „паки наки", вего и са проповеђу, са релиђиозном поуком — са избраним поукама народ сљедствено децу (јер од ових народ бнва} да уче и увери утврђују, како бикад одрасту, ваљанн људки ришћани постали. Ло овом би се дакае јасно увидело, да је однста задатак школе, да еветску реалну науку шири инегује, као и да је дужност учитељска ли около тих наука што више прионути и ученицима исте у срце улевати. Сва пак они, који противно о овом тврде, греше, и то по самој еванђелској науци, јер и у истој написано стоји; „не можемо работати Богу нмамону."А што је пак још н напослетку, — и то у свомизображеном свету Фактично доказано: да релиђија никако не слаже се са светском природном и за сваког поједнног човека нужном науком, јер „глад засићује саморад." А боме често се дога^а — да година не роди, или човек је у радно доба поболео се, — сад ако се никуда маЕи исти у зимње доба не зна — неколико пута му се удели; али после и сами они, који су најредиђијознији, са свога прага немилесрдно га отискују, велеЕи: ради па заслужи — а неНе да му кажу, моли се па Ееш добити. Из наведеног дакле уви^а се, да школа треба од детета да створи (учини) човека — а свећенство побожњака, као што то среЕне северо-американске школе чине — и тек ако се бар по мојем немеродавном мњењу угледамо на исте среЕне државе Американске — онда Еемо заиста моЕи реЕи: учила смо оно, од чега Еемо свагда живети моЕн — а изоставиВемо из-

реку: »нек се Богу молити само научи, а не Бе он попа бити". Завршујем ово моје друго пнсмо са жељом, да браЕа учитељи (на оба доселе писана) своје назоре јавности доставе, и да их на заказаним зборовима у претрес узму — па по том сл. епар. школ. одбору из своје средине предлоге поднесу — како би се у „Уредби за народне школе" и ово ставити могло, то јест, ко треба релиђију да предаје? — А ја Еу другн пут још коју о шведској и и аустрнјској школи да прозборим. А. Д,

БО ЈАНДИ. (једино српсно село у „крањској.") (Свршетак.) У овако бједном н плачевном стању боравн село., наше од свог населења па до данас. Лањске 1872. годнне показа се нами јасно звијезда у ближини нашој, која је наговешЕивала бољу будуЕност и неку среЕу еелу нашем. Јер прошле године у мјесецу јулу, била је у селу нашем комнсија, којаје грунтове прегледала, процјењивала и по том у разреде дјелила. Иста је нронашла, да је наш грунт у Бојанцима најнеплоднији и да по том спада у треЕи разред^ Можда нам се ушљед тога и порез смањи. У тој комиснји сијала је она на прво речена ејајна звијезда, био је и госнодин др. Јосип витез од Савиншег, поседник имања у Метљикн посланик на крањском земаљском сабору. Овај господин, чојек племените н добре душе, милостива срца, љубитељ просвјете, штоватељ вјере и народноети, заштита ипомоЕ сиромашнијем н т. д. упознаде се са овим нашим селом и околнцом; увјерн се, да миуередини и у ближини нашој воде нејмамо, и да је то као главнн и најпрви узрок, што мн слабо етојимо н што нашу стоку по реду гојити не можемо; да нејмамо цркве (добре.) којудругчије радо у селу видисмо,н у црквн нужнн намештаја и т. д. Код нас је том приликом заискао воде да пије, н кад му рекосмо, да мулакше вина дати можемо него воде : онда му се смили ово село н забиљежи нас у својој књижици, рекавши: да Ее сва могуЕа чинитк и употребити, да нам се макар чим помогне, особито у погледу воде а и цркве. Кроз пол године пошље тога, а то зимус не|>е, чнннми се 19. $ебр. п. н., пише тај господин из Беча (јер преко зиме с Фамилијом на Дунаву у Бечу живи, преко љета у Метљнки) нашем свештенику у Мариндол, јер и ми под марнндолску парокију спадамо; н у свом посве љубазном писму замоли нашег попу, да му опише положај у Бојанцима иданосвједочи писмено превелику оскудицу воде у селу нашем, као н посве слабо стање црквице нам наше.