Глас народа

ГЛАС НАРОДД. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТБШ, ШБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

,,Гхпс народа" излази сваке недеље иа табаку. — Цена му је на годину 3 «ор„ на осам меседи 3 Фор., на четир иесеца 1 «ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уреднжштву а претплата и огласи адзшннстраидји „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаКују се од ретка оваких слова 5 нов, и 30 новчиЕа за жиг свакн пут.

БРОЈ 35. У НОВСВ САДУ. У НЕДЕЉУ СЕПТЕВРА 1813, . . ГПДИНА III.

СКУПЉАЈМО НАШЕ НАР0ДНЕ ПЕСМЕ! Најчистији извори и најбогатије закладе нашега језика, леже у народном књижевному благу; о истинитости тога нема никакве сумње више;данас јето у обће припознато. — Речник, граматика, (словница) синтакса, Фразеоло^ија и штил: за све то је народно литерално благо, велика и одлучна инштанција. Осим тога је народно литерално благо још и за језиЕОСЛовца и за психолога од велике важности. Стогину стољећа прошлости нашега нароца су празна утемељених књижевних производа, напуњена пак народним благом. Продуктивност нашег народа је била некада велика. Тек онда је зачела опадати кад је стварање књижевних производа списатељство од простога народа преузело, данас наш народ још мало произвађа, а и то је још у примерима са старијима производима слабо. Еад смо се оно пре неколико педесет година књижевно на ново узбудили, од кога друго смо могди искати и гди смо нашли свој писмени језик, негобаш у народном благу? У познавању велике књижевне вредности народнога блага — саопћавало се увјек његово сакупљање. Шкода је пак, да већа чест тих сабраних заклада још и дан данас само у рукописима лежи. Како се добро сећам, намерна беше госпођа Ана удова Еараџић, још пре две године наново вукове народне песме издати, но ево до данас ихјош неиздаде, а ваљда их тако брзојошнииздати неће. — Цела та ствар је некако задремала. Ако би ја о делању и накани госпо^е удове Еараџић штогор рећи смео, било би то, да не изда само Вукове народне песме, него да приреди укупно издањесвог до сада набраног народнога блага и то у првом реду песме, те да за то издање и исторично -Филологични и митологични коментар набави.Таково дело би било одсвих досадашњих дела изданих по нашим врлим списатељима — највредније и најизврсније за наше читатеље, јер онекњигешто наши писци издају, да их народ чита, те да се тако кроз читање штогод ваљано научи, уверио сам се на жалост, — да их готово половица неразреже, а камо ли да чита!

бви изображени народн скупљају и сахрањују с неким особитим пијететом причине своје прошлости. Доказ томе су музеји и издавање народног књижевнога блага. Наше старине су већим делом у туЈјим рукама — у иностране музеје однешене, а што нам је још остало, то је народно књажевно благо; настојмо дакле, да се чим пре у пристојном облику и колико је могуће подпуно изда. Народна песма стоји према уметној песмиуистом размеру, у којем стоји уметност према новој модерној уметноети. Еао што се стара неда уметно успоредити, исто тако и народна песма не. — Сви таки покушаји носе печат ФалсиФиката на челу. Еао што је и најмањи одломакстареуметности драгоцен предмет, исто тако су и одломци народних песама вредни, да се чувају. И мене је некада гонило, да се спуетим у скупљане народних песама, повод тому беше Вукова збирка народних песама, коЈа ме је увек узбуривала и подстрекавала. — Успех мога скупљања не беше до душе толики, каквом сам се домишљао и достићи желео, но ипак се (Ј празном торбом нисам никада кући вратио, тако сам из прва познао, да морачовек који се у такову дужност упусти, — неке оеобите властитости имати, које га за то оспоеобљава>у; те особите влаетитости нису ми на разполагање дане, заиста у оној мери не, колико би их за то потребовао. Ео жели уепехом народне песме у опће народно књижевно благо сабирати, мора прво сам међу простим народом живети. Прости људи га се не смеду стидити, као што се нарочито стиде непознатога меснога човека; докле те не види пастирица дотле ће живахнонасво грло певати, ночим твоју местну ношњу хитро спази, намахће стидљиве своје очи к' земљици оборити, од тебе се натраг окренути, тер као да си је с громом ошинуо, — умукнуће. — Нит за жива нит за мртва ненатераш је више, да пред тобом пева; мени се то више пута догодило. Друго мора <$биратељ знати наречије истога краја, у којему народно благо набира, јериначе ће може бити криво записати; а треће је добро,