Глас народа

28«

названа, због манастира велике Ремете *) који је код Ерутедола, близу Карловаца. Манастир, који сад постоји, вели један старац из мале Реметице зидан је: 1738 год. и то тако. Један човек од Шуљма, — који је богат био — наумиовде на месту, где је манастир Реметица од дасака била — нов манастир зидати. Ал једну ноВ, дођу код н>ега лопови и заишту новце. Овај старац саопБи им своју намеру, т. ј. како је рад манастир зидати; лопови кад то чују, окану га се и обеБају му доцније помоЕ у извршивању. Старац одма затим, почне манастир зидати и тако, које он које другипотпомажуБи га, сазидају манастир какав је сад. Сада се нзстану калуђери ту и добију неки 300. лан. ораЕе земље за уживање. Овде**) око цркве налази се куВа, која је 1869 нрново зидана, од некога ваљаног калуђера Теофилакта ЛепајиБа, која сад као неки градић лепа изгледа. Становници прњавора м. Ремете доселили су се неки из Србије, неки из Босне од прилике 1755—1758. Ово је понајбољи извор, а тачније по сво1 прилици може се наЕи у манастиву Беочину, т. ј.уњеговој архиви. У Јаску јуна 1873. Јован ђ. ЦвејиЋ, кандидат учитељства.

ШТА. БЖВА. ТТО СВЕТУ ? > Србији је на место г. Панте ЈовановлЕа наименован г, Чедомиљ МијатовиК за министра Финанције. МијатовиК је од мла^и људи, био је пре професор на вел. ппсоди, а пренаименовава начелник у министарству Финанције и Србија може се ваиста радовати, штв таког младог али изврсног научењака задоби уколо владе своје. — Петстраних друштава понудише се влади српсЕој за граћење железнице' у Србији и то једно прусжо-рускоЈедно Француско. два енглеска и једно руско. Комисија за ту ствар веК је узела у оцену поднеске љиове. — Угар. министар просвете повратио је натраг узвање отпуштене професоре СандиКа, ОавковиКа. и Обркнежевића. Администратор ГрујиК има да изврши то као заменик врховногапатрона. — На Хрвацкоме сабору свршена је дебата оновој нагодби. Маканец вођа малене народне партије очитао је лепу буквицу злогласном Рауху и некадањим народњацима, који се сада прелишеу „новоунијонисте".Иосле!свршене дебате усвојена новоскршвена нагодба са 79 против 10 гласова. Свршило се и то чудо али можда Кемо од садтек виђати .јога веКа чудеса, што Ке их нова ера стварати за народ тројне краљевине. Барон Раух позваоје Маканца на двобој за тоштога јеовај у сабору пападао. Маканец је достојанствено одбио тат нозив,а Раух остаде и даље1„логом копајуКи". Учитељи среза Бечејског држали су 26 јула учитељскивбор у Бечеју Председник је био Ј. НастиК из Сентомаша, а уче*) Овај ианастир ича мање становника, него мала Реметица ал је већи храм и кућа око њега. **) Овде у црки налази се рукописно еванћеље.

ВЛАОНИК „задруга за орпоку народну

ствова.ги су у збору учитељи бечејски, сентомашки, петровоселски, туријски, Фелдварски, сеКански и мартоношки. Сентошкиместни збор поднеојечитавниз предлога у погледу „школ. наредбе" и ти су предлози подробно претресани на збору. На усековање 29. аугуста беше сазвана конФеренција Шајкашка у Тителу зарад бирања посланика на утар. сабор. Бачка жуп. власт забранила је држање конФеренције а зашто то Ке њихова господска мудрост боље знати. Међу тим чујемо да је држање конФеренције одобрено после пошгса бирача. у Шпанији изабран Је чувени Кастелар бивши министар спољних послова за председника извршне власти, са 133 против 67 гласова.

Р А 3 Н 0. (Стари српски новци). Једне темишварске новине јављају, да је проф. БогишиК. који је сада на Цетињу, купио од једног Албанасца 300 ком. старих српских новаца, који су близу косовог поља у Ст. Србији нађени; међу њима имаде одвеК драгоцених ствари. Сви ти новци су из времена српских царева ади има међу њима и са латинским надписима ито из времена (?) Цара Уроша. БогишиК Ке тим послом учинити много кориснога у изучавању старинских новаца, јер Ке се много што — шта што је досад нејасно било, расветлити моКи. (Жена разбојник ) У околини Калабрије у Пталији подавила се нека чета, коју предводи јадна млада жена. Веле да јој је тек двадесет година и да јенеобично лепа. Имејој је Марија. удовицанеког хајдучког поглавара, кога жандари у сукобу убише. После смрти његове узе му пушку и закуне се да Кега осветити. По неком времену заљуби се у њу један млад човек, син неког закупника и ступи у чету њезину, само да би је задобио. Но она га одбије, а овај из освете лздаје власти. Ова је ухвати и осуди на 30. година тавнице. Док је издржавала казну заљуби се у њу један чувар осуђеника, он побегне с њом но чим дође у своју чету одмах га прободе. Од тога времена веле да је много страшнија, јер је удвоила дрскост ирадњу своју. Она пали села, одводи стоку, удара намет и ко нај ман>е непослуша заповест њезину, тога казни смрКу. Чета јој је многобројнија и сељаци је из страха од освете вазда добро извештавају.

КМЖЕВНА ВЕСТ.

НАЈНОВИЈЕ ШКОЛСКЕ УРЕДБЕ, које су издане од висок. школ. савета за све срп. нар. школе, — могу се добити и наручити комад по 15 нов. а на више са уобичајеним рабатом, у Срп. нар. задруж. штамиарији. у Новоме Саду. НАША ПОШТА. Г. Ј. П. у Ст. Кањижи. Ви Кете нас обвезати. БројевеКе мо послати. 0Д УРЕДНИШТВА. Због непредвиђених препрека заостао је лист за неколико дана. Овим бројем надокнадилисмо то и одсад Ке лист опет уредно излазити. арнју*. — уредник: Стеван В. Иоповић.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.