Глас народа

282

евекодикв напредак, кога докренуше њоме озарени умови, који чамише дотле вековима у глупости. Зраци истинске просвете обасјаше и масу пукога народа, са којом поступаше некада као са марвом, а данас је тај роб обогатио своје умље знањем и образовањем, па стаје слободном ногом за врат празновераци и лукавој спекулацији. Као што живу реч чују хиљадама слушалаца, те на мах у свакој глави одјекне мисао говорникова, тако одјекује штампана реч у главама читалаца и тим путем продире оно, што је право, поштено и истинито у целину народа. Даније књигопечатње, још би и данас велика маса народа била у најглавнијим стварима љуто необавешћена, још би и данас важила за стоку без репа, па би се дала од сваке шуше вући за нос. Право песнице, згаришта, инквизиторска мучеља. расколнички судови нису устукнули сили, него су подлегли науци, коју је распростирала печатња. Данас не вуку више мудраце и мислитеље на буктеба згаришта, напрема обожавању ниске плоти т. ј. ниске, животињске нарави, стоји данас обожавање духа. Као што је штампа расветлила умље, прибрала обште свију народа, упоредила резултате тих огледа, саопштила знање научника свима неукима, тако је исто здерала она смелом руком личину саобразалажних светаца и дала је човештву у руке огледало, у коме се огледа рад света, сва чуда и тајне његове. Као што гоређа луча разгања мрак, тако је Гутенбергов ум био човештву луча новога видела. Ко би данас могао да покрене крсташке војне! Заман би данас калуђерштина хтела да стане целоме свету ногом за врат — то не може више бити, јер ту је штампа. Она суди! Никада не би човештво у последњим столећима могло толико напредовати, да му није било књигопечатње. Шта је изналазак Америке икомпаса (бусоде) користио трговини, радености, култури, природним наукама и т. д. рећн ћемо у неколико речи. Васко ди Гама и Колон открише нове светове и раширише видокруг човек г . Оно што знадоше Римљани о свету, то је данас кано зрно према јајету. Благо и богаштина нових земаља обогати Европу и истина да подстаче и жеђ за благом и страсти уживања. Али ова мала зла ишчезавају напрама никад и неслућеном полету трговнне и радености. Свет се поче да такми, а култура доћете процвета као никад што није тако цветала у старо доба. То што људи пронађоше нови свет, утицало је силно на све гране друштвеног и народног живота, за то и историја бележи тај догађај као велику епоху. Можда ћемо када бити доколнији, те прозборити још коју о овој ствари, а сада да пређемо једноме изналаску, који ј данас носилац целога културнога живота, а то је парна сила.

Са парне силе и са употребе разних машина преобразило се наше доба, наше тежње, јаван и приватан живот. Ова два чинитеља захватише гвозденом руком у коло светске судбине и упутише живот народа, радиност новијег доба, да појје другим новим колосеком. Уати СтеФенсн су ти велики реФорматори, који су својим великим духом рекли свету ново „Да буде!" који су својим гениЈем позаЈмили трговини и култури моћна крила, те да узлети неслућеним полетом; они су ударили по прлој земљи жељезне удлаге, те смањили законе просгора и времена, збратили народа, припомогли да се ширеидеје народности и јединетва, остварили начела човештва, упрегнув у своју службу силу паре. Обележје је нашег времена, да оно не може да буде без стројева — машина. У9 ите у велике радионице и творнице нове радиности, гледните у силесију колеса, како им се паоци складно слажу, неуморно радећ дању и ноћу, а њих тера једна снага — пара, и како те џннске машине ропски слушају слабу ручицу човека. Гледните те дугачке жељезничке влакове, како шумно стреме у даљину преко смело сведених мостова, преко река, брда и кроз крте планине — заиста милијег погледа природне лепоте и праве уметности нема ничега, за што би могао рећи, да силниЈе утиче не срце и душу човекову. Догледајте пароброде, који точковима својима шибају таласе река и мора, те превозе брзо и сигурно производе удаљених земаља. Они су очистили мора од грабљивих гусара. Електрична жица обавила се око наше земље, брзо као мисао лете депеше до на крај света, а подморски кабел је цев, да кроз њу дивани Европа са АмерикомиАзијом.Све су то ствари, безкоји не можемо данас да будемо а за те ствари нису у старо доба знали ни како се зову, нит су слутилидаћеихикадабитинасвету. Данасвећнемавишеграницаземаља, тек на карти их можеш видети. Народи су се зближили и збратили, море их не дели, него их спаја, изгубио се сталешки дух, топе се предрасуде, сви се надмећу у напретцима радиности. Што ко ново изуме и изнаре, то не крије више, као што су кинезн крили своје свилоделство, цео свет учествује,у ономе, што произведе људски ум. Земље су се чисто збиле са тутња и лупе жељезничких точкова. Одавна је свет желео, да се прокопа суецки земљоуз, што везује Азију и Африку, то је урадила парна машина пре неку годину, без те машнне ко би изровио онај четир сахата дугачви ров испод планине Монсенијеве, зар би себезњемогла да начини она грдна жељезница у Америци по имену НасиФик? Сетимо се само тешких кирија по злочесннм друмовима, сетимо се како су људи вукли лаЈје, како су трговци касали на коњима преко пустара. сетимо се спорих порука, којима су писма ишла од руке до руке, док се нису и подерала — се-