Глас народа

тнм уздиже веома мало. А ако јетоплотависока, онза се вода пење веома брзо у термометру, док се међу тим жива попела свега на један степеп. Са тнх неприлнка вода се не употребљује за термометре. Л. И.

ТРГОБИНА И ОБРТНОСТ. Поново су отворени вашари у делој Угарској, што су усљед заразе колере л другнх бољештина за неко време за8атворени бити морали. Дене жита на пештанској иијаци ове су : Шеница 7.25—7.30. Раж 5.65.—5.70. Зоб 1.76—1.77. Репица 10 7ј 8 Банатска шеница 10.

ШТА БЖВА ПО ОВЕТУ? — Кнез Милан отишао је изБеча у Париз, где је љубазно дочекан. Сад је у Ишлу и у поврашку кући. — Иван МажураниЋ добио је писмо од министра Славијагде га нуди да буде хрвтски бан. МажураниЕ је донуду примио и у Среду отпутовао у Будим и са Славијем у Беч, те Ве ових дана изаЕи цареко писмо у коме га именује за бана троједне краљевине. Новпне веле, да се Хрвати јако радују новоме бану. — Италијански Краљ приспеоје4. ог о. м. у Бечгде га је царевеликоч свитом дочекао; народ га је по улицама ноздрављао с радоеним усклицима. Бечке новине су нуне радости. јер веле даје то добар знак комшијска нријатељства. — Срби и Романи белоцркванскога среза сазвалисуконФеренцију на малу госпојину, да се поразговоре о избору досланика на угар. сабор. — Пруски војници напустили су 4 га о. м. изјутра француско земљиште, те сада нема више ни једнога пруског војника у Фрапцуској. — Турско насиље у Босни пикако да престане, Прошле суботе даде босапски валија дозвати преда се шеснајсторицу најутледнијих босанских хришћанских трговаца као тобоже надоговор. Дванајсторица одазваше се томе позпву п одоше, а честити валија даде пх поватати и побаца их свакога посебице у тамницу. Аустро-угарски подконзул ДраганчиВ хтеде посредовати за невине хршпКанске трговце и оде у валијин двор, али ова.ј га не хтеде ни нрнзшти пре да се. Имали ту бога и правде и докле Ее подносити снротиља раја те крвничке муке? — У бечком пратеру отвараасе 6-га о. м. изложба коња. При отвараљу биИе наш цар с царицом и италијански краљ. у Загребу је преминуо честити јунак црногорски Крца ПетровиЕ Његушки у 45 години живота свога. Новине загребачке пвшу да му је спровод сјајан и многобројан био. Лава му земља. — На романском конгресу у Ердељу изабран је арадски владика ИвачковиЕ за романског мптрополита. — Турска влада забранила је свима срнскпм и хрвацким листовима од оиозиције прелазак у турску царевину. Р А 3 Н 0. О једном српском свештенику доносе стране новине ову чудновату вест: у ..оиштини Беликом Будмиру" у Барањи имаде ВЛАСНИК „ ја ДГУТА за ОРПСЕУ НАРОДНУ НГГАМ]

од прилике 240 српских становника Имају пароха. коме би плата била 30 мерова жита, кад би добио и два Фрта .т.а земље, коју сам обрађу.је. И кад је добра година, једва може да живи, јер људи не раде, спротиња су древна и врло ретко плаЕају попа свога. Ове године баш пикако немогу да га плате. јер није ни љима родило. Земља не да.је ни семена. а кромпит) опустопгали мишеви.У оваким околностима српски парох овако животари: јутром рано устаје, доручкује три пресна краставца осољена п опапрена и пије ракије, ако је имаде. Само једанпута једе меса у недељу. Владика би требао да помогне овоме попу, јер теко етање само квари свет у сваке народности." Пезнамо јели ово сушта истина или је каква измишљотина пами на уштрб; алиималисмо прилике проиутовати кроз грозну сиротиву барањску те морамо признати, да такових случајева, м о ж е врло лако бити. Јер ко није својим очима видио, тај неЕе ни веровати да човеку срце пуца гледајуЕи ту ужасну невољу и јаде иначе, а камоли ове године. СКУПШТИНА СРБА ЗАНАТЛИЈА виие У СОМБОРУ у четвртак 13. септембра (у очи крстов-дана) ове године. На тој скупштицк, с допуштењем вис. утар. миниетарства унутр. послова: 1-о, на ново Ее се углавити правила. по којима да се на ново оснује „задруга Срба занатлија" у Аустро-У гарској. 2-о, изабраће се привремено одбор, који Ее штотреба шнитн до потврне клаузуле правплш1а._ _ 3-е, прегледаЕе се рачуни дојакошње ззједничке блатајне и решиЕе се о даљем руковању њоме. Позивамо овим сваког брата Србина занатлију из свију крајева Аустро-Угарске и троједне краљевине, где Срби живе, — а особпто некадашње осниваче (1870 године) задруге Срба запатлија на ову скупштину у Сомбор. Дојакошња одељења задруте ове молимо да изаберу и пошљу тамо своје заступпике, У Новоме Саду и у Сомбору, почеткомсептембра 1873. Јован СтеФановиЕ, Еурчија; Арсен ЕириЕ. обуЕар; Никола НродановиЕ. ж. кројач: — Живко ђуриЕ. обуЕар; — Тома ЈакшиЕ, обуЕар; Лазар ЛазаревиЕ обуЕар. Милош МиланковиЕ. кројач; Сима Торањски, онанчар ђорТје ПвковпЕ кожухар; Никола БукичевиЕ стар. кројач; Мллош РадосављевпЕ кабаничар; Стеван ПротиЕ, кројач.*) КМЖЕВНА ВЕСТ. НАЈНОВИЈЕ ШКОЛСКЕ УРЕДБЕ, које су нздане од висок. школ. савета за све срп. нар. школе, — могу се добитн и наручити комад по 15 нов. а на више са уобичајеним рабатом, у Срп. нар. задруж. штамиарпји, у Новоме Саду. *) Српске листове, пријатеље овој ствари, иојижмв ово ирештрмиају.

т". — ттвдник: Схеван В. Поповић.

Српска пародна задружна шталпарија у Новоме Саду 1873,