Глас народа
287
Ннједан физички инструменат није у толикој мери распрострт као термометар. Ца и ви сте га ваљда често виђади, и знате од прилике у општим цртама како изгледа. Сваки зна, (ја бар тако предпостављам, а ко не зна, а оно нека сада научи), да се термометар састоји из једне стаклене куглиде, од које се дала у висину узана стаклена цевчица. Та кугла и један део цеви напуњени су живом или спиртом. Та се течност (жива или спирт) уздиже у цеви, кад се кугла загреје и спушта се, кзд се кугла охла^ује. Колико ће високо да се уздигне течност у цеви. то зависи од степена загревања кугле. Чешће Бете чути гди се збори, »данас је било толико и толико сгепе ни топлоте, или хладноће." — Да одговоримо на питање, шта су то степени топлоте, морамо најпреда опишемо склоп термометричке скале (дашчице, која је раздељена на степене,) иа макар и повторили оно, што је можда од чести познато. Ако спустите термометарску куглицу у копнећиви снег, жива ће наскоро сићи до извесне тачке на термометричкој скали и даље се неће спуштати. Ту тачку након тога забележе са 0, и онда се тачка зове 0° или тачка мрзнења. Па онда се спушта термометар у кључалу воду. Жива ће се брзо издизати у цеви и стаће најзадна једној тачци, коју тако^з забележе. II та тачка, до које се жива највише издигла, зовесе тачка, кључањ а. Ове две тачке, су нормалне тачке термометра, а а растојање између њих зове се нормалним растојањем. Ово се растојање дели одсваке руке.Ми највише употребљавамо Реомирову скалу. Његова је скада подељења на 80 равних дедова, т. ј.растојање изме^у тачке мрзњења и тачке кључања. Тачкумрзњења бележе са 0, а тачку кључања са 80. Па онда делење скале продужава се и даље, и изнад тачке кључања и иснод тачке мрзнења. Дедења — степени који леже испод нуле, означавају се овим знаком: што ће рећи по књишки минус или мање. Целзијева и Реомирова скала имају једну општу тачку мрзнења; али се код Целзијеве справе за мерењетоплоте, нормално растојање дели на 100 равних делова. Код њега се тачка кључања означава са 100. При научним испитивањима обично се употребљава целзијева справа за мерење топлоте. Ад у Ннглеској да видите, употребљава се махом сасма другачија справа ва мерење топлоте. На њиовом термометру, кога је изумео Фаренхајт, тачка мрзнења надази се не на нули, него се бележи на оној тачци, до које се спушта живин стуб, кад спустимо термометар у смешу, која је зготовљена од снега и кухињске соли. Топлота те смеше равна се 17 7 / 9 степени Целзија испод тачке мрзнења. Простор измеЈу те тачке и тачке кључања воде дели се на 212 равних делова. 0° на нашем термометру одговара 32° Фаренхајтовом тер-
: мометру. Следећом таблкцом можете лакше да успо! редите термометричке скале.
Целзије
Реомир
Фаренхајт.
—20
—16
—4
—10
— 8
+14
0 +10
0 -8
ои 50
20
16
68
30
24
86
40
32
104
50
40
122
60
48
140
70
56
158
80
64
176
90
72
194
100
80
212
На обичним термометрима та делења нешто мало надвишују тачку кључања: но за специјалне цели направљени су термометри, који се пењу до 360°. Ако смо накани да измеримо најужаснију ладноћу, онда ту нам не ће моћи помоћи термометар са живом, за то што се жива мрзне већ на — 40° ц, За такеслучајеве морамо да узмемо спиритусне термометре, с којим опет не можемо да меримо врло високу температуру, за то, јер чим спирит почне да се прибљижава својој тачци кључања (78° ц.) почиње да се шири неравномерно. Можда ћете запитати, а за што не употребљују воду за термометар, та и онако је има тма божија на земљи? Прво за то, јер би се вода смрзнула на готово незнатној хлацноћи и скрхала би га. Оно до душе, вода може да се спусти, несмрзнув се, много ниже испод тачке мрзњења, кад термометар виси савршено мирно, и ту је мања опасност да ће се распуБи куглица. Ну вода се не употребљује за термометар сасма из другог узрока. Вода прибдижавајући се тачци мрзњења, шири се.веома неправилно. При 4° она је чвршБа, него насвакој другој топлоти. Ако је загревате или охла^ујете она губи ту чврстину. У томе најдакше се можете уверити воденим термометром. Баља да имате водени термометар, савршено подједнак саживиним(не треба да означујете нормалне тачке). али куглица мора да буде колико је могуЕно веБа. она мора да има око једног палца у пречнику. Ако обесите овај термометар заједно са живиним у соби, чија је температура около 0°, онда Бе се сгуб водин зауставигн на извесној тачци. Ако унесете оба инструмента у топлу собу, онда ће се жива почети уздизати, а вода спуштати, јер се вода при загревању од 0° скупља. То се скупљање воде све дотле продужава, док не доЈе 4°; на тој температури добија највећу чврстину и почиње призагревању да се уздиже, упоредо са живом неједнако. Т. ј. док се жива узлиже од 5° до 6°, вода се међу