Глас народа

2У»

аасгавише Србн занатлије свој благодетни рад све боље и боље. Меру тим је угарски сабор доконао и у животје стуиио нови закон за радиности, чланак VIII. године 1872. Насташе тиме са свим нове прилике за занатлијство у земљи Угарској и с њоме здруженој краљевини тројној. Старински цехови редом морадоше да се раздруже, а занатлијама би иосле на вољу, да се по реченом закону (главн IV. §§. 76 до 83) здружује у задруге. Док је међу занатлијама других народности завладала тиме на једаннут највећа забуна— Србезанатлије затече тај новн закон здружене, уједињене у својој „задрузи С^ба занатлија." Уз лепу, братску слогу, која се, утемељи ме^у задругару — придо^е још и српски понос, што они и пре тога упознаше време у ком живе, време удруживања и заједничког напредовања... Но ирилике се изметнуше у неприлике. Готово цуне две године дана лежаху правила задружна код угар. министарства (по други нут тамо отправљена) каднаједаред с пролеЕа баш на 1јур$ев -дан, 5 маја по нов. кал. стиже забрана од речене угарске власти, којом се укида та »задруга Срба занатлија," зато што је рад свој започела и т. д, не чекајући правилима својим одобрења министарс к о г! И што Срби занатлије за три године дана слошки прегоше и починише — сав тај рад и све прекрасне им намере уништи на једаред речена забрана. Ето то је мала исгорија „задруге Србазанатлија." Али, Срби занатлије не клонуше духом. Законитим путем израде они те угар. министарство најпосле ипак допусти, да се оснивачи речене укинуте задруге могу на ново састати и на ново скдопити задругу. И Срби занатлије састаше се на скупштини својој у Сомбору, у очи крстова-дне ове године — по четврти пут. Казујући довде, како се ноче српско занатлијство удруживати, наговестили смо веЕ од чести и шта хоће, Срби занатлије, Шта су они хтели, кад су се први пут састали, то су исад на скупштини у Сомбору на ново углавили, а према прибраном искуству за ово три год. дана још и боље то попунили и раширили. Из устава,који је на тој скупштини углављен, и који ево у листу овоме мало даље на другоме месту саопштавамо, могу поштовани читаоци до некле и сами видити, куд и на што смера та дружина српских раденика. Нама дакле остаје, као што испрва рекосмо, само да то по боље осветлимо и разјаснимо, како би Срби и незанатлије хтеле, мало више о томе размишљати, и где буде, на руку игали овој здравој, и за живот способно] стихији српскога народа.

Није да бог-ме места овде да о том, било и мимогред, говоримо, ал толико данас свак просвебен човек зна, да се само они народи могу подићи, у којима се раднички ред најпре стане подизати. Усрпскоме народу два су реда радничка најпрежнија занатлијски и ратарски — унапреде-ли се они, унапред ће поћи с њима и сав остали народ; јерје благостање основа свакоме развитку. Елем, шта хоће Срби занатлије? Хоће они да се удружује, да свак собом по могућству принесе свој прилог у заједницу један другом буде на помоћи на невољи; хоће они да пута показују и помажу своМе мла^ем нараштају, на ком ће знати до послетка да остану и да се унапреде. Хоће они да припомогну раду књигом и науком, као што то чине од некле сви други сретни и просвећени народи; хоће они да подижу и друге да подстичу, да оснивају школе занатлијске и радничке — једном речи: хоће они да крену занатлијство и у српскоме свету напред и што већма по струкама рашире га. Гледни о томе опширније у уставу новоустановљене им задруге, у правилу првоме. А како, и којим путем Срби занатлије то хоће и желе да постигну — о томе наставићемо други пут. №

ИЗ ОРПСКОГА ЗАНАТЈШЈСТВА. УСТАВ „ВЕЛИКЕ ЗАДРУГЕ СРВА ЗАНА7.1ЈШ.')" ГЛАЈВА ИРВА ИМЕ ЗАДРУЗИ И П1ТА СЕ ХОћЕ. Правило I. — Срби занатлије, држављани земље Угарске и с њоме здружене тројне краљевине, склапају ме^у собом занатлијску задругу, односно савез од задруга, (види правило 10.) по имену „Велику задругу Срба занатлија", на основу угарскога земаљскогазакона за радиности, чданка VIII: 1872. Задруга ће ова за тим ићи: 1. да унапређује своје задругаре књигом и науком по струкама занатлијским: издавајуђи тога ради свој задружни лист, и, по могућству, књиге о занатљијству и радиности, које ће својим задругарем давати то безплатно, то мањом ценом нег другима; осим тога прире^ујући јавна предавања насастанци задругарски. 2. осниваће (и у поЈединим местима подстицаће да се осниваЈу) школе занатлијске. 3. упућиваће, и новчано потпомагаће даровите занатлијске ученике (шегрте), нарочито сирочадбез оца и мајке, да по великим варошима светским изјчавају оне занате, које Срби још не раде; а да се усавршавају у занатима, које иСрбиу свомзавичају раде, те после на дому те занате да унапреВују и подижу. Ј ) Углављен (по оспови проФ. а. Санди &а) на скуиштини Срба занатлија у Солбору дне 13 септелбра ов. год.