Глас народа

312

Из наведеног до седе о овој шеоли , сваки Бе брат увидети моБи, да Шведска најогромније трошкове около унапређивања школа и просвете жртвује, јер осим свега споменутог и свака школа своју лепу књижницу има, из које се учитељ користи не себе ради, но ради народа у којем дела и просвету шири. Оваке школе дакле са књижницама заводимо — па Бе и нас сунце просвете обасјати, док се год на среЕну Шведску у том погледу не угледамо — дотле Бе мо вазда у оковима незнања лежати, јер и сам први и божанствени учитељ „Христос" рече: »пропаст твоја од тебе израиљу" — а ја још додајем: „пропаст твоја народе српски од тебе Бебити итрајаБе све дотле. док год ти је школа девета брига и докле год држиш да си дете за то родио, да ти гуске и свиње чува и тим себи још у малоБи слабо и нејако кору леба васкужује а не да учи." Напослетку још што се Аустријске школе тиче, ова је заиста на изложби најбољепрестављена — али повест те школе сама каже, да је подигнута тек онда када јв Шведска у велико готова била — а иста носи име (Миб1ег 8сћи1е) за углед школа — кад дакле у ствари и истини исте нема, — то ни ја вољенемам о истоЈ говорити чега нема, код мене се зове зидати куле у ваздуху, *) а друго остављам још и другој браБи учитељима, који су на изложби били, да понуне сву ону празнину, што сам ја случајно из вида изгубио или напослетку и допунити заборавио, — јер еам рад био и друго шта кад сам веБ у Бечу видети — авремена или боље да се изразим „аспри" (новца) баш нисам изобиљао, те сам журио, да све где је шта знатно видим. Са овим дакле завршујем моја писма — и предајем рачун мојој узорној општини молској, на коју би ваљало да се и друге општине угледају — и изричем1авно хвала молској општини и свесном преставништву молском. Алекса ДокиЋ, учптељ молски.

ТРГОВИНА Ћ ОБРТНОСТ. (Извештај Петра Узелца) Трст 22. септембра. У жптној радн>и нема се ни ове седмице никакви ванредни промена забиљежити. Цене уз пркос укинуКа царине на увоз из иноземства, као и по налогу аустро-мађарске владе, унижени цена, за подвоз.по свим жељезничким пругами. особито јужне ионешто Русију с Аустријом, код Волочинске Лемберга скопча непопустише; веЕ се особито што се пшенице тиче у некодико чвршЕе држе. као штоЈе извесна ствар, да Ке.још знатно крешити. Лромет овеседмице постоје из 11000 мерова пшенице одеске и лодунавске 112—114Фуити по 9.90—10.40. Ражи23.000 кримске и подунавске 108—107 Фун. 6.85—7 ф. Кукуруза 11.000 подунавског и руског располагајуЕе и на путу находеће се робв по 5.50—6 *. за 116 фунти. Треба говорити да буде на углед. У.)

влаоник „задрута за орпоку народну

Ражијечам оста занемарено. Стоваришта састоје се из 12.000 мерова понајвише кук^руга више терета пшенице очекује се, а у руским пристанима товари се доста пшенице за овамо, која Ке понајвише за Беч и оближљу Немачку извежена бити. (К) Мол. 4. октобра 1873. Почем се овуда из потисе, јако радини и економи пдашили, да кукуруз због велике суше бити неможе, тако је бар сваки морао држати ; ови дана овде је берба кукурузпа у велико одпочета, и јављам читајуКој п. да је кукуруз прилично рода донео, може се рачунати 100 140, до 160 мерица ^вика) на данцу од 22О0ГЈ. и плаКа се (вика) мерица, или 100 клипова 80 н. Јошт имам јавити желостну^ вест, да овде у иашем месту јако мори ангина децу, помоћи нема ни одкуда! Левари своју дужност чине, али успеха нема, свако се грози кад види сваки дан 5—6 само србске, а и мађарске толико деце умре, здраво читаво, и тако гдеди родитељ ди удави. детеу дватри дана; има случајева у 12 сати разболе се и умре; (Извештај Шипуша и друга") Спсак 5. окт. Еукуруза се свеједнако одржаје у чврстом мнењу и држи се ако прем је односно слаб по 4 ф . 90—50 на 85 Фун. Сви знакови говоре за то, да Ке се ове цене уздржати веК зато, што језалуха и ако смалена да Ке до нови привоза једва достати, Јечма нема. Зоби се врло мадо на пијаци доважа и те се маленкости на јагам по 3 ф . 50 бечки цент покупују. Банацки и Босански терета још нема нити их се може за скоро време недостатне воде за пловитбу ради надати. Воде су за пловитбу још недостатне. Време лепо — сухо.

ШТА БКВА ПО СВЕТУ? Пештанске новине дижу читаву хадку паСрбе ради кретава око саборских избора у граници, те насназивљу „бунтовницима и издајицама отаџбине." У Паризу суде сада маршалу Базену. којн првдао Француску војску код Меца Немцима. Изглед је даКе га као издајицу осудити на смрт. Угарски сабор отвориКе се 8 новембра п. р. КонФерепција бирача народне странке у бившемшајкашком батаљону биКе 30 септ. у Тителу. Кнез Милан присуствовао је великој војпичтсој сиотри у Оорториу а други дан ручао је код председника француске републттке Мак Махона, који је кнезу уручио знаке великог крста почастне легије — највеКег ордена у Француској. Цар Вилхем доКи Ке такођер дапосетисветскуизложбуовога месеца. Светска изложбз у Бечу затвориКе се последњег окт. по римском.

НЗЈАВА УРЕДНИШТВА. Белешка о јадној наплати српског свештеника у Будмиру, у Бараљи ушла је у 36 бр. „Гл. Народа" у одсуству уредника, а из пештанских листова. Радо бележимо да је та измишљотина — као што нам липгу из Барање — непоштена спекулација, намењена да осрамоти честите Будмирце и Барању у опште. Будмирски свештеник је од своје општине у главном поштено намирен — а акокубури сам је крив својој невољи. Уред.

". — уивдник: Стеван В. Поповић.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.