Глас народа

■ 6 -

ГЛАС НАРОДА ЖТ ЗА НАРОДНЕ СТБШ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Гаас народа" излази свакв недељв на табаку. — Дена му јв на годину 3 «ор., на осам меседи 2 Фор., на четир месеца 1 *ор. аустр. вредн. — Дониси се шиљу уредншптву а нретпдата и огдаси администраццји „Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси паплаћују се од ретка оваких сдова 5 нов. и 30 новтаКа за жиг сваки пут.

БРОЈ 39. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 30. СЕПТЕМБРА 1813. ГОДИНА III.

ДЕЦУУШК01У! Дан два па ево нам почетка школске године. Која је год општнна пријатељ напретку евоје шкоде, та је за време школскога одмора оправила, дотерала и очистила своју школу, набавила јој је све што јој треба, да настава деце може у њојзи успевати, збринула је и довезла је и огрев, да нам наша нејач учеПи се књизи не цвокоБе зуби. Честита општина није заборавила ни свога учитеља, ако је што са летн>е оскудице заостало му неиздане плате, то је сад, кад је прибрана летина, покупила рештанцију и издала учитељу своме потпуно, па га је сада минула брига те може одморном, новом снагом да започне свој благословени рад. То је све већ урадила општина, којој је школа и просвета на срцу. Дао би бог да је свака наша општина тако урадила. А где још није обављен тај посао, оно га ваља живо обавити, јер је ово почетак школске године на врати и у велико је време, да се пописују сва деца од 6—12 година, што по закону морају ићи у школу. По нашој новој школској уредби, законукојиважи за наше школе, треба даје свака општина веБ изабрала свој школски одбор а одбору је том дужност, да се постара да се сва деца по закону упишу у школу. Ако одбор хоЕе да буде усталац у тој ствари, онда мора уписиваве деце не овлаш, него својски и ревносно узети у-- своје руке, те заредити одкуће до куће, обавештујући и разлажући хрЈаве последице, што ће постигнути немарне родитеље. Где одбор заседне у школско здање па ту рахат чека, да му родитељи доведу своју децу на ноге, ту Ее све остати по старом, више ће деце шврљати по сокаку или ићи за свињама или дремати у запећку, него што ће их бити у школи. Важна је ствар да сва деца поЈу за времена у школу. У нас се одомаћио зао обичаја, да родитељи доводе децу у школу, кад је школа у велико отпочела, кад је учитељ већ у велико одмакнуо у настави. Тако позно доведена деца, не само да ће после

целе године рамати у настави, него ће сметати још и онима, који су у своје време почели редовно да се уче. Зато подајмо сву децу од једанпут у пшолу. Велики послови у пољу клоне се своме свршетку и родитељи који су требали своју децу поради тих послова, немајувише изговора да их задржавају од школе. Највећа је жалост што се у нас налазе многородитеља, који мисле да ће кући бог зна колико привредити, ако децу своју на место да их пошљу у школу, тер&ју у трдо. зз свик,ама н за другом стоком. Они не рачуне, да им деца у својим најлепшим годинама, где би им се отворио обилан извор знања и честитости, расту као дивље шибље, те кад одвркну а они се повијају по својим суровим страстима као трска по ветру. Наши прости људи не уме ни како да схвате, да је данас од бога гријота ако дете уз толике наукеи школе остане слепо код очију. Прост човек ће радо рећи: „Неће мој син бити попа, ни господин, шта ће њему наука, није ми ни дед учио па је боље живио" а тај исти човек неће дасе сети, колико му је тешко било, када није знао што сам да прочита, свога имена да запише; када га је други, као човека који бележи рабош, окламао у најпростијем рачуну. Коданас учи и упућује своју децу на добро, тај боље ради него онај који им тече а пушта ихдаостају у глупости и незнању. Сваки дан нам износи примере како синови богатих отаца умиру под ту^им плотом, пошто је богато наслеђе отишло на куле, на муле, а многи сиромашак, коме је отац просио па га хлебом ранио- учио и на добар пут упућивао, сад је човек на своме месту. Златни дани детинства лете у неповрат. Ео се у младости не учи, тај се после у старости вајка, али је већ доцкан. На оцу и матери је одговорност и пред богом и пред људма, ако им пород њихов одрасте као зверад, они ће кад тад осетити, да су убили себе и децу