Глас народа

развиЈу" — А ако је све Једна те иста храна тако силна сметња на иуту човековога развијања, како тек мора онда упдивисати када се удружи са оскудицом довољне количине хране! Не треба дакле да се низа тренут чудимо шторавнодушност, лењост, злочинпоквареноет вазда упоредо виђамо са сиротињом и што норед такве оскудиде сиротињске веБине, опажамо наравственост на тако нисеом ступњу. Где се човек у рите одева. где мрзне, где гладује, где борави по јадним становима или и подведрим небом, безобзира на време, ту наравственост нема земљишта па •ту нико нема, ил неби требало да има права да захтева од људи да врше своје дужности, јер је само онај потпуно евестан и човек који се нормално храни и одева, еоји се може користкти здравим станомит.д. Ж. Дени, Француз један, вели у уводу своје иеторије наравствених теорија и идеја у старомедобу: „Наравственост је постала заједно са човеком". — И заиста, где се год обазремо, ми налазимо код свију народа и на свима ступњима човечанскога развића, наравствен живот у опште; али тај се наравствени живот само онданаравственоразвија, гдеспољашни одношаји на пут не стају том развијању. Човек и мишиће доноси собом на свет; али ако околности етају на пут да се мишиБи развијају, онда ти органи угину. III. Здравље је први услов за наравствени живот. Истина један }е обарао познату изреку „у здравоме телу здрава је душа" доказујући, да јевисоком разви5у душевних особина услов неко особито болесно стање, у мозгу; али и кад би то заиста случај био, опет би се тицао само нре изузетака, и неби могао у никаквом случају да потре правило. Ми ћемо с тога вазда бранити, да је наравствен живот без основе личнога и дрчптвенога здравља права немогућност. Народ, у коме се скро$улсзност и друга слична зла залегла у велико, у опште не стоји на високом ступњу наравственог развића; стање његове душевне радње обично је жалосно; он је више или мање хрђаво расположен; ту осећању недостаје подет, мислима брзина; он вегетира. Ту су пороцима врата широм отворена, ту је право земљиште зазлочинства одсваке руке ,ту се дивљаштво бујно развија. Да беду са света прогонимо а моралан живот обезбедимо, први је услов да се побринемо поред економије за здравље. Ту друге помоћи није. Потребе се човекове морају намирити. ако смо ради да мусе племенитији нагони развију. Иодпуно и редовно подмиривање природних потреба", вели X. А. Фрежије, „то је оно, што се зове материјално благостање". А наравствено благостање само је плод материјалнога, дакле тек последица подпуног и редовног намирења природних потреба. Да испитамо изближе природне потребе. Све у животу окреће се око осовине одржања свога и сво-

је Феле: исхранивање и ра$ање, то су, дакле, оне вршне тачке, из којих све потиче, и којима се опет све повраћа. Човекова је потреба да храном и т. д. одржи своје тело, да добивеном снагом потомство раћа и одржава. Он мора да ради, да храну, одело и тако даље добије то јесг да добије ону снагу, која му је нужна да потомство добије и одржи. Нормална количина рада обезбеђује посредно и иепосредно нормално намирење потреба. Сувишност као и нерадња чине те потребе постају болешљиве, пречи њиховом намирењу, и извлачи наравственоме животу земљиште испод ногу. И пошто рад условљава живот, онда је нужно, да свама средствима који су нам на руци радимо, да рад поставимо у природан одношај с човеком према његовој снособности и Физичкојснаги, те да сваки ужива подпун производ свога рада, а не награду за њ. Само се тако потребе могу потпуно намиривати. Разуме се, ми мислимо, праве потребе. Када се котребе потенцирају, постају страст.Неке развијене страсти постају силна пречага наравственоме животу, а здрављу су оне крвни душмани. Декире вели, да су то страсти, или неправилне потребе чине да се хигијенска правила газе. — И за иста; највећи део свију оних момената, који грозе животу ноЈединаца и свакоме који одвраћаЈу ум од истине, који чуства поремете, који нам осећањеугуше, потиче непосредно из страсти. Хигијена наравствености живота обраћа с тога своју пажњу страстима и тежи да стаае на пут потребама да се потенцирају до страсти. В. Љ.

т СРДСКОГА ЗАНАТЛШСТВА. УСТАВ „ВЕЛИКЕ ЗАДРУГЕ СРБА ЗАНАТЛИЈА." (Наставак) I. Горшња скупштииа задружна. Правило 16. — „Велика задруга Срба занатлија« саетаје се на задружној скупштини трећи дан духова сваке године и то сваки пут у другоме месту, у ком има одељења свога (по закључку предходиле скупштине. Правило 18. бр. 12.) По потреби,;или кад то заиште већина задругара пиомено и с разлози поткрепљено, сазива се и ванредна екупштина у Н. Сад. Скупштину сазива начелник с према потписом главнога секретара на три недеље у напред. У позиву назначује се по реду предмеги, који ће се на већању расправљати а позив тај објављује се у задружном листу и иначе у српским новинама, одељењима и задружним повереницима (где нема склопљенога одељења — види правило 10.) јавља се то још посебице писмено. На скупштини имају места и гласа: оснивачизанатлије, редовни задругари помагачи ипочаснициимаЈ 'у само предлагачког и саветнога.