Глас народа

ЕАЕО ЖПБЕ НЛШИ СЕЉАЦИ. НАПИСАО АРОН ТАПАВИЦА. (Наставак.) Затим одем на друго место у стан код занатлије неког. Ту сам добро живео и добре сам газде имао, само мајсторица беше нека чудна жена. Имала Је сина од своје четири године. То дете никад сунца угледало није, никад га ветриб но образунеомилова. Собе бзше му сав свет. Колнко редих говорих матери: ала госпо, за Бога, што то дете непустите напоље. та окржљавиће овде; видите му само боју на лицу како Је жута и јадна. Та то је грехота. Он неЕе Оити великаш но војник, па шта ће ононда кад као војник стане по ладној киши или вејавици по читаве дане путовати и у брљама конаковати. Он ни Једну ноБ издржати неће, но Ее одма угинути. За Бога, немоЈте дегињу срећу убијати, неоогаљите га ви као роЈјена мати. Гнушамо се, кад слушамо о циганима, де краду и богаље децу, а ви ро§ено своје детенце богаљем и за живљење наовом свету неспособним чините. Ви сте гори од звери. Та мачка своЈе маче учи ономе, што му у животу анати ваља, а ви сина хоћете да подевојчите! Госнодине! Ја знам говораше ми она, да нерадим добро, али другчије немогу. Тако сам научила. И заиста тако је научила, Јер Је једном опазих ја, како у рукавицама пере кошуље. Од онога доба нисам више хтео говорити јој о васпнтању. Ето видиш, то нам је кућаница и васпитателка. Па инда процветај и напредуј ако можеш. Иа то је још и добро али има их хиљаду пута горих. Ова горња оа ,рем знаде кувати и месити и нешто и по башгирадити, исгина замурена у марами, али тек Је радина, али има их, које никад незнају како им башта стоји и докле Је граница, већ се само стараЈУ, шта ће ткати и дерати, и како ће се понављати а не мари шхо се сва у киселицу иретворила. Наше ти жене ништа незнају, ама баш ништа, ни сељакуша ни варошкиња. Неуредним својим животом ра^ају нам болесну децу, а тровањем утроОе своје растеруЈу плод свој, те тако убнјају и себе и потомство. Но нису све једнасе има, их и бољих и горих, али већина невреди ни једне потуре. Једном одем у Гардиновце у госте моме пријатељу и с њиме превезем се Преко у Крчедин до рибара. Нонели смо ракије и вина са собом, но лебац ааборавимо. Рибари нам скувају чорбу. Ништа слађе није од халаске чорбе, јер се у њој пет шест Феди рибе кувају и то многе рибе у мало воде. Притом се човек мало умори и про^е, док на рибарененаиђе, те огладни и једва дочека, да риба буде кувана. Седнемо око гвоздењака и почнемо јести. Рибари аам насекоше свога крчедиског леба а лебац Оеше

мишије д.таке. Више пута јео сам црна леба, али је био сладак и укусан и није уступао беломе ни мало, крчедински лебац, синко, неби ни наши пси бачки јели. Кад га мој приша из Гардиновца окуси, рече' „ао пост му браћо, та ово је горе него трушница: којом ми наше псе ранимо, ја то немогу јести! Крчединци се згледаше, те један рече. „А зар брате може бити боља љеба од овога, нама је овај лебац леп«. То је оно: сваки циган свога коња хвали. Свакој је жени своје дете најлепше. Они нису бнли на боље навнкнути, те мислише, да, они најлепши лебац једу, њима сиротима није се гризкала непросејана мекиња по зуби; њима се није непечено тесто по језику лепило и непцету: они га у меденн гус гуташе и једоше. Но свему томе људи су сами криви. Нетреба толико ни жену оговарати, што им ово илн оно није добро, јер она је огледало мужа свога. Срби су љубит^љи жена и из тога постану млакоње и жвеке. Нису кадри која се затећи но их увек попуштене држе, те нам се жене тако одуларе и разуздају. Девојке наше само девују, отуда и песма девовање моје царовање. Као девојке прави су цареви. У радне дне само ткају, везу плету али и то ретко. Јер купују чарапе, малајусе и увече иду порогљеви, Оне су прави бановн слободњаци. То што сам наређао, сав им је рад. Никад некувају, никад немесе лебац, једнога ми Бога, ја неверујем, да од стотине10 умеју начинити запригу. Башта им је одграђена, иуна штира и другога гада. Оне неће да увиде, да уредно обра!јнвана башта заштедикући годишњедо 100 Фор. а. вр. Тоније мали новац ни за трговца а камоли за сиромахапаора. Једном речи, жене су нам покварене од нас самнх. Да се вратнмо на први разговор, давндимо инеуредности, на који у једној кући наиђох. Преврћући књигу порцијску видим, где један дугује неки 200 Фор. Запитам јелигазда, не рекошеми, да Је сиромах. Узмем дакле кнеза и кишбирова са собом и порем кући дужниковој. Кад уђох у кујну и погледам горе, а оно боже мој видим место кућна небески кров облаке, који се по вису вијаше, Киша како падаше беше само блато у кујни. Отворим врата али у соби блата доста, тако, да морадох пазити где ћу ногом стати. У собн један куповни кревет, једна проста клупа, једна дрвена столица, и кревет од дасака пружи се од прозора до пећи, На њему двоје дечице мушко и женско играју се лутака, а на прозору седи девојка од својих осамњајест година те се бели спрам парчета огледала. Човек отац, наслонио се на пећ и запалио лулу, те дими. Иза пећке проваљен таван и кров, те киша из прве руке у со бу падаше. Друштву пак нн бригеше, ве5 свако свој посао и даље ради. Кад у^ох унутра, беше ми ичу-