Глас народа

ни потуре, те их нигде нехтедоше уврстити меру гра^ане. Спомињала је оне ноћи, што је сама самцита проплакала и како јој мајка нема мира угробу с тога, што јој је ћерка сврнула справог пута. Причала ми је и то, како јој се ^увегија хтеде убити баш од саме туге са тога. Али послеопетрекне:„Господ хобе да ме казни за грехе моје. Ја ћу све на свету поднети, само нека нам ово кукавно и невино чеДо остави. Радићу док ми крв не прсне изпрстију па ћу ја с мојим рувегијом за неколико година зарадити толико, да се иселимо у Америку." „Признајем да ме је ова приповетка слабо дирнула јер ја сам се наслушао доста таких приповедака, у којима је пола истина а пола лажи. Али кад после неколико дана до^е и ђувегија, угледан момак бесна лица али сада погружен као кривац какав, те кад ми дрхтајућом руком хтеде коју мару дати и бојећи се увреде рече, да дадем за то Еристини бољу чорб^, ја почех мало боље мислити о одношају њихову. Момак ми се јако допао. То беше један од оних, који није навикао захваљивати се који незна шта је то »понизно" молити, јер је навикао да прима само оно што с правом може искати. Признајем радо да ми таки људи леже на срцу. Та у свету је толико просјачлука и подлости да човеку чисто прија кад види човека самосталне нарави, који пријатељство и доброту прима отворено, као да ће рећи: Ако ми допадне у део да ја теби што учиним удинићутиисто тако радо, као и ти мени. „Десетога дана свога долаека роди Еристина здравог дерана. Није лако описати радост њезину гледајући сина свога. И од тога тренутка нестаде туге и бриге на њој, беше сретна мати. А кад ми рече да је дете исти отац, ондајој селицесјалоодмилино. „Осам дана затим роди и жена онога трговца В-р такођер сина. Ја понудим одмах Еристину да буде онде дојиља, па ће лепа новца заслужити. Она ме погледа избеченим очима, стисне дете к себи и из ока јој кануше крупне сузе. „Ја ту немогу ништа обећати мој ^увегија ће доћи данас на крштење." Дете крсте, ја сам требао кумовати, али нисам доспео а нисам баш ни хтео јер ја би био свачији кум кад би све нонуде примао. Из благодарности пак дадошедетету моје име: Павле. рувегија хтеде понети дете собому село, да га онде у негу даде и ја сам му саветовао то, али Еристина рече, ако она постане дојиља. њено дете мора уз њу бити. Однесу дете некој дадиљида га она чува. Још тога вечера одведем ја Еристинуу кућу трговца В-р. Стресла се, кад је туђе дете на груди метла и дете је врискало до неба.Али нестаде и тога и Еристина је живела у тој кући као каква велика госпоја. Давали су јој најбоља јела и пића, све јој је на расположењу стојало и син трговца В-р мали Мирко напредовао је с дана на дан све бољеи боље. Еристина је изгледала румен$ и нежна, певала је и шалила по вас дан и да изед« дете од милине.

о16 Ја мислим, да је Еристина хтела ућуткати бол у роћеном срцусвом, заборавити на себе н од чести већ је дотерала дотле. Мени су са свију страна хвалили и благодарили ми за такву добру дојиљу. Нинило ми секаодајетозахвалаједноме којије продао родасвога. „Наступи и меко пролеће. Еристини беше дозвољено да се у подне шеће с дететом по пијаци. Трговац В-р даде 10ј нове хаљине по њеном сељанском кроју. Еристина би радије ишла у варошком оделу, али шта ћеш кад људи хоће да покажу свету даимају здраву дојиљу са села, те Еристина морадеобући нове хаљине. Дете беше увијено у меке свилене хаљине и лаким покривачем покривено, аЕристинадржаше мали сунцобран у руци, да га сунце не преплане. Млада мати гледала је кроз нрозор доле. Сретнем Еристину баш кад је изишла на улицу. Сграшљиво погледа око себе и рекнеми, да јој се чини као да је предата и измењена коме, као да није она стара Еристина, те јој је сасвим чудно око срца; рекоше јој да на пијаци изненади оца, који ће се издућаиа вући враћати. „На пијаци беху друге њезине, све којекаква лакомислена створења те више гледаху на пролазеће војнике него ли на децу своју. Једна рекне Еристини дал јој је њезин синак већ папке отегао. Спопаде је грознмчава језа. Од како је дојиља само је једанпут видела дете своје Онога дана када крстише малога Мирка донесе стара дадиља дете њезино тејепочастише разним јелом и пићем. Еристина беше као страна према своме чеду спопаде је неки чудновати осећај како никад пре. Али сада је про^е грозничава језа. Јурне кроз влажне, уске улице своме детету, На^е га у дреци сама самцита, а на постељици му у поља ољуштен кромпир, дете је омршавило и јако пожутело. Еад је у томе тренуту погледала малога Мирка, изгледаја је како стара дадиља прича, као да га с погледом смлавити хтеде. Ш ока си јој читао: гле ено зликовца твога који ти је преотео мајку, храну и живот. Паде крај колевке и јецаше гласно; и деца ударише у плач. Затим устаде узе своједеге те га љубљаше и миловаше пружи му дојкуалидете нехтеде сисати, диже га преко себе и дете је удараше као у сигри по лицу. Поче се сва^ати сдадиљом и намах се опет поплаши, да јој ваља кући ићи и заиста јурне кући с увијеним Мирком. Еод кућеје прилично изгрдише бар у толико у колико неби после детету шкодило. Сви беху као громом поражени. Отац доре издућана кући али о детету нитрагани гласа. Еристина не хтеде рећи, где је била и слаже да је залутала у вароши. Наложило се дакле,даЕристина несме одјако сама излазити, мали Мирко је дрекао и пискао по цео дан. Н нехотице ја сам одао, где је Еристина била. Онај потрес што је сна^е, показао је своје дејствоно одојчету. Хтедоше таки изјурити Еристину из куће, али ја сам обећао да ћу је будним оком надгледати. И надгледао сам јевећ, али ШТа то ПОМаже? (Свршићесе.)