Глас народа

3*6 глава, које би о том цремишљати могле и таво друштво завести требале. Ми еве наглимо и ради смо у један мах цео свет поправити и дотерати. Та један шешир мора се толнко газити, кувати и пеглати, док се на калуп недотера, да на глави стајати може, а камоли толике главе, које још при сваком гажењу, кувању и калупању одпора дају. Лепо вели наша пословида: „Ко лакше, ходи, даље оде."

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. Најбољи гној за дуван. „Веи^зсће Оаг^епгеКлтд" донео је опширан један чланак о гнојењу дувана. У осталом ово је у том чланку најважније, где вели: „ПроФесор Неслер покушавао Је да гноји дуван са шталском мокраћом (пиштевином) и ^У^ретом, и тај је дуван имао од тога гнојења врло непријатан мирис и хрђаво је горео. Он је и са друг^м врстама гноја покушавао да дуван гноји, но најбоље му је испао онај дуван, ког је са пепелом гнојио. Тај је врло добро горео и имао најлепши мирис. Ово је покушавао на једној истој земљи, са једним истим семеном." Који је гној за лан најбољи. ПроФесор Милер учинио је следећи покушај: посејао је лана одједног истог семена, на једнакој земљи: један комад те, ал добро урађене земље разделио је на три оделења. Једно је оделење нагнојно са кравијим Бубретом, и ту му Јв нарастао лан с 1% риФа; — друго јеоделење нагнојио са коњским ^убретом, ту мујеланнарастао Р/з риФа; а треЕе је оделење нагнојио са овчијим ^убретом, и тај му је лан био најбољи и најдужи — нарастао је преко 2 ри#а. Да лебац не плесниви. Еако извадиш лебац из пеБи (Фуруне) а ти одма — колико их год имаш — мети у један брашнав џак, ал тако: да до|>е горња кора на горњу, а долња на долњу. Кад хоВеш лебац да употребиш. а ти га један дан пре из џака извади, с млаком водом од брашна опери и остави га у соби, да кора мало омекне. Овако лађари по 6 недеља лебац одрже, без да и најмање трага од плесни (бу^е) буде. Лебац мора добро испечен бити. Да стоку од мува сачуваш. Муве се по некад наврну на стоку тако, да ова сирота незна шта веБ да ради бранећи се. Муве обично на извесна места падају и боду; та места треба намазати рибњом машБу, пак ни једна мува никад више на то место пасти неБе. Да очистиш потамнела стакла на прозору. Изтариј их најпре с копривом, пак их онда изпери водом. Ако још не буду чиста, а ти их дотле тари, докле се год неизчисте. Ништа ихдругоне може тако лепо очиститн као копр«в?).

Целер. Целер захтева песковиту и подводну — влажну земљу. Њега ваља посејати с пролеБа у расадник, и то онда, кад се и купус сеје; кад му лишБе 4—5 палаца дугачко нарасте, онда се из расаднице на приправљене деје, као и купус, раса^ује. Земљу треба за њега добро изкопати, изтрошити и уравнити. На леју од 4 стопе ширине, може доБи 4 веда целера у једнаком растојању, а струк од струка нека је једну стопу удаљен. И њега, као и осталу зелен, која се расађује, ваља поред конопца (ужета) садити, да рзд правије иде. Еако који струк усадиш, одмага и залиј, и заливај га у будуБе напрестано све дотле, док се год не прими, а кад се прими, а ти онда једног вачера целу леју (с решетком) добро залиј ако неби кише било —, а идуБег јутра пораније око сваког струка земљу с мотичицом пазљиво окопај и остави га после тога, да даље расте и д1 се развија. Кад доцније лишБе његово ојача и на скоро киша падне, онда прекопај целу леју, ал и око сваког стручка земљу мало истроши, а траву — разуме се по себи — плеви. Касно под јесен треба га копати, т. ј. вадити, јер би на леји преко зиме остављен, озебао. За зиму остављају га једни у подруму, као и шаргарепу, першун итд. у песку, а неки опет ископају јаму, успу у њу песка, лишБе целеру одсеку, и корење у ту јаму просто побаца ју. Еорење поспу опег песком, на песак побацају шушња (где га има), на шушањ сламе, а на сламу земље, коју су из јаме изкопалг-. Први ]е иачин бољи за оне, који га мало за своју потребу остављају, а други је бољи за оне, која га у велико саде и продају.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. бШипуш п друг.) Сисак 19. октобра 1873. Еукуруза је ради занемареног односа опет 5—10 нов. у цени изгубила, и држи се сада по 4 $р. 70—75 нов. на 86 {$. Берба види се да неЕе тако .тоша бити, Еао што се боја.то, али се на јеФтпноЕу кукуруза ратунати несме, будуКи да ова неродицу ражи надоместити има. Јечма нема. Зоб је веома у угодном мнењу. Кроз непрестани однос је домаћа роба, тако реЕи, до Ераја потражена, те се маленкости, које још на прво дођу, но 3 ф. 65 новч. бечки дент плаћа.ју. Банатска Ее роба, кад стизавати почне, и добар однос и добре цене имати. Вода је за пловидбу још увек недостатна. Време је лепо, најбоље пак на кншу, које би врло потребпо било. (Извештај Петра Узелца). Трст 7. октоб. УкинуКе царине, па увоз жита из иноземства, као и умалеље подвозне цене на гвозденим путовииа, ипак јеутолико допринело, да цене, што се пшенице тиче, на више непођоше, веК и прошле седииде непомичне осташе, к томе допринело је и то, што су послови слаби, и што промет у главном спава, јер се лшевуланти устручавају, на овако впсоке цене пословати. Пролет сеизкључиво односи на домаКа тробовања и околнемлине. Што се кукуруза тиче, то су цене с 20—25 нов. по мерову попустиле, а то из разлога,јер се у Банату, Мађарској, Ср-