Глас народа

По томе природни закон забрањује врађу па и саму жељу за крађои, јер оиај који краде, даје тиме и другоме права да краде ието тако њега а тиме излаже опасности и сигурност свога иметка и средства којима живи, још к томе има да подмири и штету што отуда произи^е. Исто тако нема места ни убиству и уморству, јер који убија бива у опасности да Бе га убити а друго ако у том крвавом делу и надвлада, за пријатеље и сродиике убијенога пружа се прилика освети и онда он носи главу у торби. Ео другоме учини на штету ма којим начином дужан је да накнади. Нема ту накнаде молитвом, заветом, богоугодном жртвом постом и тима подобним стварима. Јер све ово нема никакве свезе са штетом, јер сви ти послови неЕе покраденоме накнадити оно што му је покрадено, нити ће опаднутоме повратити његову част, нити убијеноме живот — у кратко све то нема цели. Ко мисли да је тиме одужио свој дуг тај се љуто вара — а од оте обмане страдали су не само људи него и многи народи.

ИЗ ДРИРОДЕ. В р а н а. Свако доба у години има своје веснике. У пролеће на пример долећу разне тице певачице, као особитог весника пролећа држимо ласту и роду. С јесени нам те тице одлећу а место њих долазе друге као што је сеница и друге. Па и сама зима имасвојв гласоноше а то су чавке, гаврани а особито вране. Све нам долеЕу у зиму јер беже још од веВе. Ми Еемо се овде забавити са враном. Врана је сродна са гавраном и чавком а и налик на првог. Мало је мања од њега, јер врана буде наЈВише IV велика а гавран можеданарасте ипреко 2'.'Боје је вране зато се и зове врана, ал јој перје н ије тако светло као што је у гаврана. Ерила су јој дугачка тако да покривају скоро цео реп, с тога врана може врло лако и дуго да лети. Ноге су јој велике као и у гаврана, три прста су јој окренута напред а један натраг; на сваком имајакуканџу. Врана може ходити врло добро, јер је на ногама јака. Кљун јој је јак и велик као и у гаврана, а није савијен као у њега, него је прав. Врана има више Фели али за нас је она најважнија што живи код нас и што је особито зими у великим чопорима виђамо. Но и остале су исте таке или се врло мало разликују од ње. Та обична врана живи по целој Европи па и код нас, осим тог има је у Африци и то у Мисиру. У тима пределима налази се она и лети и зими стално; само кад је врло оштра зима онда беже са хладнијега севера овамо к нама, па баш зато и кахемо ми да вране носе велику зиму и снег, вране живе породично и у великим чопорима, поред тога

су и врло расговетне као и чавке, теих човек избог те ларме још издалека примети. Живе по равницама ^ал на дрвећу, по брдима па долазе и у саме бапгге ако их човек само иусти на миру. И врана спада ме$у оне животиње што човеку чине велику хасну а малу штету, али су те несретне судбе да их људи ненознају већ виде самоштету што је учине па их с тога без обзира и навалице тлаче и таман,е виче се обично на врану да квари усев. Где је та вика на њу тако велика да држава истиче награду у новцу за сваку убијену врану, а та држава и немисли да је себи тиме највећу штету учинила. Истина је да се врана најрадије и највише бави по пољанама и усевима, истина је и то да врана нремеЕе усеве својим кљуном и ногама, али то она не чини зато што тражи семе што гаје човек посејао па да га поједе, веЕ зато да поједе оне силне бубе, црвеи пужеве што се налазе по усевима у земљи и што се ране од семена; то супрви којим се она рани, особито црви од кокице. Даље врана тим преметањем не да нешкоди него хасни усеву јер треби из жеље најпрождпљивије и највеЕе непријатеље његове. Осим буба тамане они особито радо и мишеве. Ову напаст по усеве неможе човек ни сам тако истребити као што то врана учини. Пробали су људи да сипају мишији отровпоњивама у којима се поЈ 'аве мишеви, па шта су учинили? Учинили су то да су се млоге вране од њега па од тих љива и одби де, и оштета }е бидо еве више; а где људи нису земљу троваливеЕ вране и чавке остављали мирно на њивама ту је мишева брзо нестало. С тога дакле треба пустити ове тице намиру; јер оне ако испремеЕу земљу и тиме људма неку штету учине па баш и ако кад и које зрно поједу ипак човеку то десетоструко врате што му очисте поље од буба, црви, пужева и мишева, који би иначе много грћу штету починили. Осим човека још је велики злотвор вранин лисица, соко и особито совуљага. На овупоследњу врананајвеЕма мрзи и највеЕма је се 6 ој'и а то зато што сова на њих ноћу напада кад спавају те их ту љуто тамани. Но ни врана не остаје сови дужна, јер што њој сова ноЕу то она сови дању. Опазил врана дању коју сову то онда начини ларму те тако учиниисав свој чопор пажљивим па се онда све у гомили устреме на свог непријатеља и свог га растргну. У пределима где вране тамане, ту их обично маме на совуљаге а то чине овако: у једну колибу ил тако што сакрије се хаЈ 'ка људи а пред колебу свежу сову, кад вране опазе ову оне се онда на њу устреме а хајка опали пушке на вране и тако их страшно потамани. Мужаци су спрам својих женски врло учтивиијако им се удварају и ласкају, али могу да буду иневерни и то тако да се чак иубијају. Паресе обично у Фебруару и у марту акрајем мартаи почетком а-