Глас народа

34$

I. свакидашње школе за децу од 7—12 год. 1871—72 Број школа 366 „ учитеља 572 „ ученика 83,893 (11,7% становништва) 2, школе за децу од 13—15 год. 1871—72 Број школа 298 „ ученика 10.782 (3,8% становништва) 3.) више пучке или такозване секундарне школе. 1871—72 Број школа 64 „ учитеља ......... 94 „ ученика 3091 (2059 мушке а 992 жен. деце) Даклем долази на становнишгво од 286.000 душа преко године 47.266 ученвка, који посећавају ниже (основне) школе. У обзир нисмоузели ни средње ни стручњачке, ни велике школе. Доста је када сравнимо ове бројеве јер Еемо из тога веБ сазнати стање народне просвете у Швајцарској. Баш у тој соби о којој сам мало пре говорио, бејаше статистичних дела, из којих много којешта што се относи на кретање људства уШвајцарској, за трговину а обрт, на пољску и народну привредт у првом реду нак на школарство у Швајцарској и ј опште на народно образовање, — дознати могосмо. А начин обучавања деце по швајцареким школама најбоље Еемо сазнати, ако просмотримо све оне предмете и школске сиреме, што бејаше у осталим собама изложене. У другој соби наЈосмо по веЕем делу дуварне карте и табле, које би детету при читању, рачуњану или ма у којој другој, особито земљописној обуци олакшале науку, и које би схваћању дечијем свагда у помоЕ притекле, т&бле и карте, шхо их видесмо беше врло згодно и практично удешене. Цртежи, што беше изложени од разних школа швајцарских врло на задовољише и то понајвише из тога разлога што . на њима могдо видити, да се деца при почетном цртању сасвим по некој системи по неком распореду обучавају и да се — што је врдо важно — негледа толико на то да ли Ее дете депо ма и неправилно цртати веЕ да је правилно и савршено ма оно и небидо толико фино израрено. То исто опазисмо и на примерцима, што их слаше на изложбу неке средње циришке шкоде, тако реалка и нека производна (индустријска) шкода из тога кантона. У треЕој и четвртој соби наиђосмо на разне збирке научне. Оне се употребљавају при обуци по вишим пучким (секундарним) школама. Тако неколико од тих збирака да наведем: збкрка природословна (садржи сва три царства); особена збирка растињска (хербариум); физикадна збирка апарзта; збирке анатомичне (ради

познавања човечијег и животињског телесног састава) збирке хемичних препарата и уједно модел (примерак) школске лабораторије; збирке садржеЕи разнатесарска, браварска и ковачка алата (да се деца упознаду употребом истих) даље збирке за употребу у производним (индустријским) и раденичким школама и најзад збирке из девојачких школа. Рукотвор женске деце што бејаше у великомброју изложен, научио нас је, да је труд швајцареких учитеља и учитељица и на томе пољу доста знатан и да се овде особито гледа на систематичну обуку. Што се тиче оних школских збирака о којима сам мало час говорио, ваља ово да приметим: Оне су за почетну науку у сваком погледу неисказане. Оне нису пр^товарене, веЕ у њима толико има, колико је детету за почетну науку необходно нужно, без да га претерете. У овом је погледу најбоље заступљен био на издожби кантон Цирих. Иначе ваља да споменемо још и ове државе: Фрајбург, Ват, Женева, Базел, Берн у Солотурн. Едупе школске што видесмо не бејаше скројене по американском начину. Оне беху тако удешене да у клупама по двоје седити могу, дочим по америчкој системи деца никако неби требала, да непосредно једно поред другога седе. Иначе нам се кдупе, како се по швајцарским школама употребљују у саразмери дужине и висине врло згодним учинчше. У опште приметио сам да швајцарски педагозиу обзир узимају пре свега практичност ствари па ондатек остало да им јепрво уреду стало до „сгварности" и „целисходности" и у томе лежи она велика разлика измеЈу школарства швзјцарско американског и оним осталим европским земљама. Истина Швајцарска није велесила нити она тера велику политику, и зато се опет својски стара око праве народне просвете а по томе и око моралног и материјалног напретка народа и држављана своји. У Бечу, 1-вог новембра 1873. године. Тодор СтеФановиЂ Виловски.

13 П0ЉСКЕ 11ЖВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. "VI. Минерално ђ у б р е. Као што се све биљке, тако се и нашажитахране од чести минерадним градивом, које градиво биљка на своје танке жилице из земље извлачи. Такова минерадна храна истина бог налази се увек у земљи, но што се земља сејањем жита више и вигае употребљује, у толико се морамо побринутида се земљи та минерална градива врате. Истина, један деотогградиваможесевратитиземљи у неку руку шталским ^убрењем; ал тада ваља јако ^убрити. Сво пак градиво, које биљка из земље поцрпи, неЕе се никад моЕи земљи вратити простим