Глас народа

351

кав, где се ова открави и оживи. ади га у руку у]еде. Пророк се разљути и бацн животињу од себе, а отров из ране исиса и на земљу испљуне. И тако пониче та чудна биљка, пуна горчине као змијски зуб, но коју је ублажила мирисавапљувачкапророкова. Но беше и међу Муамедима, који нису трпили дуван. Такав противник дувану беше Муамед IV« синсултана Ибраима,Год. 2055 изда он у Цариграду заповест, код год пуши, да му се глава одсече. А његов наследник Мурат заповеди кога ухвате да пуши да му чибук провуку, кроз нос, дуванкесу да му метну око врата, па тако да га обесе.

03 ПОЉСЕЕ ЛРИВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. "VI. Минерално ђубре. (Наставак.) Пепео од дрвеВа „чини тако$ер лену услугу по сланим ливадама, јер тамани маховину; а и по бостанима, ако се на купус поспе, може се употребити са хасном. Да се једна ливада наруОри пепелом од дрвећа, узима се на јутро 6—8 мерова. Пепео од тресета и од санунџија није таке вредностн као пепео дрвећа, ал се такођер може са хасном употребити. Пенео ка,меног угљена узима се у новше доба особито аа тешким земљама такођер за $убрење и то са хасшш. За со и сог.е одметке кажу да се згодно употреољују про;/ив биљних Оолести; кад би се могли узеги још и против хр^е и главнице, било би од ведике цене; — свакако би ваљало у истом погледу покушатг/. За 2>Јбрење узима се наравно она, со, што одпадне усоним мајданима, а ие чиставаљаиа кухињска со.Па Једио јутро рачунају бу 2 центи. Ал дејство соЛи ноказаће се тек при тоидим земљама. / У новиЈе доба јако се распространила салитра ; из земље Хили, где Је } многоме имаде. Данас се већ барибари и са гу аном, јер Је четвороструко је$тинија од њега. ДеЈСтво Је тесалитре знатно; на Једно пруско Јутро рачуиаЈу 40 Фунти и тако мало салитре V стању Је да даде 2—2 х / а и ио мерице семена вишенегошто обично. И сумпорна киселина и гвож|>ани витриол, ако се са водом разблаже, служе као изврсно 5убре; али код нас се још дуго нећемо надати њиховом успевању. Има у природи неколико минерала и стења са фосФором и ФосФорном киселином; обоје је важно заћубрење, јер фосфор на!окнаћу'е родну снагу земље.

Ово то $убре, које наведосмо, већ се у велико употребљује на страни, па у неку руку ипо аустријским земљама; само је код нас једва једвице овде онде познато. Али се надамо да није далеко време, када ће и наши пољорадници упознати се са тим врстама ђубрета те ће се оне свуда код нас распрострети. Пошто смо видели каквих врсти ђубрета имаде и како се употребљују, вратимо се опет на наш главни предмет, на шталско рубре и сада ћемо разлагати: како треба око њега поступати, да помоћу његовом достигнемо највећу корист на нашим земљама или како треба са шталским рубретом поступити да узима највећа дејства: — прво у нашем газдинском дворишту, а друго како га ваља обра^ивати на пољу, на њиви. VII. ЕАЕО ДА ПОСТУИИШ С 5УБРЕТОМ. А.) На ђубришту (,у јами). Ако се морамо аотужити да наши земљерадници мало пажње обраћају на го да што више ђубрета узимају или да ми неумемо још поштено да ценимо важаост и корист 9убрен>а, онда се још са већим правом смемо потужнти да ни оно рубре, што га имамо, неумемо или нећемо онако да обрадимо да узима што већу цену, шта више, код нас је темељни камен газдовања и земљеделства, да што немарниЈе са ^убретом постунамо. Због тога онда бива, да наша радња нема скоро никаква успеха, ма да ногдекоји пуг носимо на њиве и по више кола рубрета. А главни узрок гоме успевању, ако само изолиже загледамо ствар, Јесте, штопонекцд на њиве наше и не изаашамо ираворубре, него лабаву,_исушену, спржену слабу смеоу у којој и нема амонијума; ш» ма да то по сеои може у неку руку земљу да поправи, опет не можемо очекивати онај усиех, који виднмо код ваљано обделаваног шталског Јубрета. А у много случајева, кад мислимо, да зрело, ваљано рубре однесосмо на њиву, видићемо, да Је то иструла слама, коју је кишња и снежна вода испрала и најважније јој честице от,ргла, па ил дно рубришта у јами иосркало и нами Једва остаде трулежа сламњег, што истинаможедаподпомогне земљу, алоног дејства, што га има ваљано обра$ено шталско 5убре, не можемо ни овом нриликом очекивати. Ако узмемо ова два примера у поглед, ваљано $убре не сме се састојати ни из исушене, спржене ни испране гомиле сламе. А добро ђубре, биВе оно 5убре ил градиво, које је подједнако сазрело, подједнако влажно, у ком има амонија и других саставних честица одржаних и то иодпуно одржаних у свим таванима тогч, градива. А да се то може постићи. нужно је пре свега, да^ имамо целисходну јаму за рубре.