Глас народа

354

дно са пелим дугом, што му је дуговао, преда ваборавности: да ми је цео дуг толики. који сам «хаузмајстеру" дужан, рече ђак био бидоиета сретан човек особито у садашњим околностима! Док је он у себи ово неколико речи промрмљао и уједносе свлачио, напипа на једанпут у помрчини — јерсобаније била осветљена, — да неко веБ лежи у посаељињегово1, наиђе мало час и на. браду, ухвати га забраду на ко}е се овај из сна пробуди и како је у спаВЗЕ.Т бтнован био зграби и он ђака Р. за прси и почне га давити и викати на њега: „ко си ти лопови?!" На ту вику пробуди се и газда у другој | соби и по1'ури наоружан у ђачку собу. одкуда, се плач и 1аук зачуше, истави врата од исте собе, 1ер је забрављена била, упадне унутра и истрчи одма к' постељи где се и ова два ђака тукли и гњавили. Када се к постељи добро приближио, упозна исти газда јот у помрчини ђака Р. отргне га с постеље и вапита љутито: шта тражите овде у то доба, за вас нема вшпе места т мојој соби, та ја,сам вама још пре четрнлест дана стан одрекао, за то што ми за. два месепа. ии^те платили! Овде ђака Р. иста судба као т гостионипи снађе, само што је ова јопт жалосније по н,ег* испала, ^ер га тајгазда. наскоро после грдње ухвати просто за рамена и онако босонога. го.тот »авпг и расчупаног. како се тукао, изгурао из собетако, да, се преко степена доле батргати морао, наиста га ]ош и „хаузмајс/гор" који непрестано на њега очекивал. жа му шестак да, лепо прихвати а још лепше испрати, жад се оват поново почео извпњавати, да мт сада неможе платити, него сутра, те тако га „хаузматетор" тхвати за јакт избаци на тлипу грдеЕи: „Така тине ве! одавна ми по перју познајемо!" — Сада се тек и сам Рак Р. сети, да му је газда стан отказао, и да ]е он и нов нашао. Постоји неколико тренутака пред истом куЕом и почне сам себе тешити од прилике овим речма: то се иетина зове насеети као што сам ја данас, али то ми је још једна бар ттеха, што могу реВи. да сам ноБас јео пио и шампањером се частио и то без новаца: дакле хвала богт, што ме среБа послужила, те је и тако испало. као што 1ест. а не ]ош горе. За тим се крене ошатле и еада веБ по четврти пут пође у сво! прави стан, ка«о тек са песмомпетлова, свитањем беле зоре, дакле рано а и еретно доспе. —

ШЕОјТ. одборима српсеих општина препоручујемо да пажљиво проуче и корисно употребе прилог овога броја, у коме наша вредна српека књижара Бр. Јовановика у Панчеву препоручује све што по најновдаоние »ЗАДРТТА за ОРПОКУ најродну ШТАЖ

вијој „школској иаредби" високог школ. Савета ваља да има свака општина за своју школу. Многи сеизговарају да би радо набавили школи све што треба, само што не знају пошто је и где ке добити? Ова,ј оглас казаке ими једно и друго. Када школа у почетку нема све што јој треба, онда је школска година у полак изгубљена. Р А 3 Н 0. — Један задарски лист доноси ово чудновато пиемо. „Љубазни сине! ти ми пишеш да си здрав и задовољан: ја ти одговарам да је то случа.ј и код нас: а ми смо здрази и задовољни. Вво ти шаљем један стари вапут. направи себи од њега нов. А најва ти шаље, без мога знчња. три талнра. Молимте чувај их брижљиво, ј ер ако их не сачуваш, би Кеш прави магарац, а ја сам твој љубеВи те отац Н. Н" — Мсто је таЕо занимљиво и друго писмо из истога листа. „Драги мој туторе! Врло сам вам обвезан за смрт мога отца. Наравно да се тавве мале породичне ненрилике често догаВају. ПГто се мене тиче. сам здрав и ево ме у болници. У битци код Н. изгубио сам јрДну ногу, али хвала богу осталамп је још једна.с жојом имам част подписати се као ваш понизнл слуга „Н. Н." Да смо весели! — Један Инглез овако је описао пољубац двоје младихљубавниЕа : „Беше ноЕ; за љуоави гинуИи љубавници повукоше се псиред бледе месечеве светлости у засенак липе. Еад им сеусне стопише чуо се таклв гдас, као кад крава свој етражди лапак из блата извуче". — По новинама се ра ,спростре глас, о пеко.ј чудној пресуди судској. У РумунсЕој се десило, да је пеки кои, ударио неку госпођу, која је после кратког времена и дупгу испустила. Родбина дигне парницу против госе тога коња но пошто се овај изговарао да је његов коњ миран, суд изашљеЕомисију, воју }е предводио марвени левар, да се коњ промотрп, Коми«ија дође у шталу и види Еоаица вранца и увери се да је кењлц заиста миран. За тпм суд изрече да је госа тога коња невин, али се коњицу неопрашта, него је донешена пресуда. да сепет година стар коњ осуђује на вечиту роботу уз хладну воду и сено. Еоњиц је одпраНен у неки сони мајдан, где ће морати свој жпвот провести у вучењу соли. Новине се питају. хоЕе ли бити помиловања за бедног вранца ?!

ењжжевна вест. Оад је баш изишао из штампе ПОЛАЖАЈНИК, КАЈ1ЕНДАР ЗА ПРОСТУ ГОДИБУ 1874. Цена 20 новчи^а. Ко хоКе да га наручи за себе или за растуривање с рабатом у мањем 10 %, а у веЕем размеру 25 °/„, некасеизволи обратити што пре „српској народној задружној пггазгаарији" у Нови Сад, која Ке сваку ношт. наручбину најтачније инајбрже обавити.

— тредник: Стеван В. Иоповић.

Српска народна задружна штампарија у Ново;»е Саду 1873.