Глас народа

353

невешт као да и не чује питање, пође од стола да узме свој шешир и кући иде. На то гост Б. почне опетовати питаае своје, и то у мало опорој Форми. Једва муцајући кад год проговори Јак, да он незна, 10је шампањер попио. — Тако реч по реч дође та цела ствар до скандала, која се наскоро одма укравал претвори тако, да је цела публика на њих двојицу пажњу обратила из жеље, да види шта Бе сада сљедовати. У томе препирању доре и сам гостијоничар, да их развади и помири. Али гост Б. не хтеде никакоо помиривању чути, иего осећајући се у потауном праву продере се срдито, да је доста јасно, да други нико неје могао шаипањер попити до само овај показујући прстом — јер други неје ту у близини седио, или ако не то, оно би се барем са знањем његовим догодиги морало, Гостијоничар наравно када је ове речн преслушао, беше принуЈен госта Б. у обрану своју узети, и такопочну обојица сложно на ђака Р. викатн и дерати се, да мора насваки начин шампањер платити. НапЈслетку се гост задовољи тиме, да му се само шампањер надокнади, па ма ко, онај пређашњи попио, исплатио. Е сада тек наступи чвор. рак кад је већ увидео, да ]е јако насео и да се не може из овог малера тако лако извући, као што је у њега пао, приволе се напослетку и обећа гостионичару, да ће мусвој „иберцијер" (горњи капут, који се српски може крстити: »преко Јего") у залогу оставити, пошто нема као бајаги еод себе довољно новаца. Гостијоничар на то радо пристане, али све заман, када рак нема ни „иберцијера." Он је у оној забуни мислио само, да га има, и више је случајно обећао, ааи у истини је он већ одавна заложен био. Сада већ више неје имао шта обећавати, већ ако би самога себе, па је у највећој Флегматичности јер се у таковим случајевима умео необичном Флегмом начинити — очекивао шта ће се сада ш њиме догодити. Пошто је гостијоничар Флашу шампањера донео и цела ствар свршена била, удали се од стола с тим уверењем, да ће ђак Р. обећање своје и испунити и с тога је поштедио сваке опомене. Али кад је после дужег времена приметио, да овај заиста „иберцијера" нема, а да не може ни вечеру ни пиво, што је онога вечера појео и поаио, а камо ли још и шампањер платити, доре к столу, где је ђак непрестано седио и скоро већ задремао, јер пред њим неје било више ништа, ни за јело ни за пиће, и рече му горопадно без икаквог призрења, а при том још доста јасно, да се одмаиз гостионе његове удали, да би тако и већи малер избећи могао. ^ак, који је у себи и сам то исто мислио и безњегове опомене учинитихтео, послушагарадостнои изађе са великим стидом из гостионице, јер правдати

се неје могао нити смео пред публиком, кад је сам крив, а што је најглавније кад у џепу ништа нема; дакле хвалио је још бога што је и тако прошао бев новаца. Из гостионице уараво упути се он кући, али у путу сретне га његов пријатељ, који је баш из позоришта изашао био и када га је опазио а да мује добро вече назвао запита га: „какав ти шешир имаш?" 5 ак се сада тек сети, да је у брзина, кад је из гостијонице излазио. туђ шешир зграбио , вратк се натраг да промене и свој узме, али у тај мах падне му на памет, да му је у гостијоницу улазак забрањен, пође дакле натраг, опрости се сасвојим пријатељем и сада по трећи пут упути се у стан. Добд је било већ од прилике оно, када су увелико свуда по Пожуну каиије позатваране, и самоје још један свхат недостајао да се поноћ наврши. Тишина мртва већ свуда је вавладала, свак мирује, свак у крилу слатка санка отпочива, а наш ^ак осамарен многим пивом уеитнио кораке па се у бригу јадан дао, како ће сада у етан свој ућа, јер кључа од капије код себе нема, а са »хаузмајстером" је још одавна „Фаше," почем му је неколико шестака већ дужан због отваризања капије. Дакле опет малер за малером. С тим бригама до« спе он и до стана свога, застане мало да промисли, што му сада чинити ваља, али као човек пун енергије у сваком случају, па и оиде где нетреба, неје се хтео дуго затезати нити главу своју лупати, него шта више онако горопадно повуче за звонце, да му се капија отвори. На то истрад одма хаузмајстер али срдито, јер је сазнао по звуку звонцета, када 9 ак Р- долази, а после знао је из праксе да овај редовно у вече доцкан кући долази. — а никад му скоро не плати за отварање капије 5 или 10 в. него дужан остаје. Још из давнашњих времена узео је рак Р. себи за начело то, да пре поноћа никад неје хгео легати, него је до тога доба увек или у кавани или пак у гостионици при вечери седио, а код куће поред књиге кадгод шта више онда, када се у стану како задржао. Задремао је па је морао рано лећи, али то се наравно врло ретко или бар случајно догодити морало, а најмање опет онда, ако му је у џепу још која пара преостала. Хаузмајстер на звук звонцета отвори му капију и пусти га унутра, али одма и заиште његови 10. новчића. Као обично та*о и сад почне се Јак Р. пред „хајузмајстером" изговарати, да нема код себе шестака (10 нов.), него да ће му одма дати, само мало да се претрпи. доксеу еобу горе попне и новце узие, и тако се морамвратити јер намеравам, рече још ноћас на једно место ићи, и у том говору отрчи у собу, а „хаузмајстер" остане доле код врати, чекајући на свој шестак. Еако је дошао у собу пре свега се забрави, па се онда почне свлачити, да легне, а „хаузмајстора" заје-