Глас народа

ГЛАС НЛРОДА ЛИСТ ЗА ЕАРОДНЕ СТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУЕУ И ЗАБАБУ.

аарода" излази сваке недеље на табаку. — Цена му јв на гоажвгу 3 Фор.. на осам месеци 2 ®ор., на четжр иесеца 1 #ор. аустр. вредн. — Дописи се пшљу уредшпптву а претплата и огласи админнстрашгји „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретва оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жжг свака пут.

ВРОЈ 45. У НОВОМЕ СлДУ. У НЕДЕЉУ 11. Н0ВЕ1БРА 1813. ГОДИНА III.

ЈЕДНА ГОРУћА ПОТРЕВА. Ако «мо (.»еди да наи кародиа шеола нотпомаже и и раавија просвету народа, онда треба да настанемо да сваСрпчадштосу зашколуспособнаиду у школу. Већина наших народних школа јесте по селима и ту се зна,"да је време с јесени па. до Петрова дна најважније за школу. По закону дужна су деца по сели да иду у школу 8. месеци дани. На жалост велики је број оних родитеља, који су нем&рни према благослову од науке, па волију да им дете дрема дома у запеБку или да трчкари по ситним домаНам пословима, него да га гаиљу у школу. За те немарне родитеље одрерује закон казне — и општина је позвана да принудитеродитељеда шиљу своју депу у школу. Али иокуство сведочи да има и таких родитеља, који би своју децу радо слали у школу, алисутолико сиромашни, да немају да им нхбаве потребно зимње одело, обућу и књиге. Са тога многа сиромашна деца морају да остану код куае и да чаме у незнању, одрашћујући у глупости. Зарад последњих оскудних година намно^сило се по многим нашим селима доста сиротиње, која има једва толико, да може душу да одржи. А зарад сиротиње родитеља, многа је наша школа празнија него што је пре бзла. Да се доскочи томе злу а да се помогне сиротој деци кмају два начина помоћи, једну би моглапружити општана а другу добра и милостива срца имућнијих људи. Која је оиштина у стању, треба да одриси ко.ју стотину Фор. да се сиромашној деци у општини купе хаљине, обућа и школске књиге. Ту милост може да учини како где политична или црквена општина или обе заједно. Други би начин био да се свудаоснују задруге ради помагање сиромашаих ђака народне школе. Еолико знамо така једна задруга већ у велико постоји, ради и успева у панчевачкој српској цркв. општини. Да припомогнемо да се такове задруге оснивају и по другим местима, ми ћемо се потрудити, да

набавимо и да у идућембројунашеглиста саопштимо устав таке задруге. У овом делу хришћанске љубави, братског милосрра а припомоћи и народне просвете могле би и требало би да предњаче наше честите Српкиње. Женско је срце осетљивије према јаду и њевољи оно Је у стању, кад хоће да тражи мелема бољи једној, пре да га наре. У сваком нашем месту имаде дечних Српкиња,које супосвомположајууваженемогујда покрену ову ствар. Да одговоримо овој великој и живој потреби наше школе не треба да зажалимо мало труда око овв ствари. Мила и љубавна реч из уста наших матера, љуба и сестара кад позове на милосрђе наћиће доиста одзива.*Ео би желио да доскочи овој нотреби а није му Бог дао толико средстава да би то сам могао чшштн, радо ће се ухватиги уколоса осталом браћом, те ће из малих прилога на ову цељ на брзо порасти веће своте, с којима ће се моћидобро учинити. Народни учитељи позвани су да покушају да задобају за ову ствар најревносније Српкиње у своме месту и да буду главни устаоци око подизања ових задруга. Све се може само треба озбиљно хтети. Потреба је јасна, она је журна јер је журна ствар да нам школе напредују а ако ћемо ми очекивати помопи с друге стране, нећемо је дочекаги. Ми препоручујемо ову стварзрелом размишљању наших читалаца, особито пак нашим Српкињама, којима куца срце за напредак свога народа. Када би се нагае женскиње латиле овога посда, не сумњамо да неби још ове зиме било задевено и обувено много Српче. Што се у озом погледу потроши да сиромашиде у школу — то је доцније уште^ено на просијацима; јер из те деце, која на дому немају ништа, па кад се школом неупуте да после у животу траже себи привреде поштеним зарадом, бивају у току живота прво лењштине и дангубе а затим хрЈ>ави људи. Оваке задруге не само да би номогле школу него би нредупредиле многа зла у народу. —Н—