Глас народа

370

— Ех, лудо моја мала. а шта би онда самном могло бнти. зар на то не би помислила. — Ах Станко. волијем да ме и нема на свету, кад не могу бити твоја. Другога јанемогу волети.јабина веговој страни морала угинути кано цветак у башти без росе. — Не не, Марта, до тога доби не сме. Кад би видео да те воде на венчање еа другим киме,ја би... ху, ја би морао побеснити, па би онда поубнјао све, тебе и себе и твога а и мога оца. Али ло тога не сме дођи. Него знаш шта сам намислио чинити? — Да чујеи! — ОтиВиКу свом оцу, па ћу му испричати све по реду, кашБу му, да се волемо из детињства, и да једно без другога живити не можзм О ј па ћу га онда молити, виш', чедо, глекну ћу пред њега на колена, па Еу га преклињати, да уччни крај тој злоби међу њим и твојим оцем. — А кад мислпш то учинити? — До који дан, у суботу, па ако узбуде помојој жељи, у недељу да те свечано запросим. А? шта велиш на то гуско моја мада ? — Не, не, никада то неће бити, ,ја то све исто унапред видим. Не то не-може бити, Али чуј... некс, неко лупа и лаку ноћ! . . . И Марте нестаде. Намрштена чела, а љутита погледа ступи ћир Мишка у собу, Марта је ишла зањим. Наједаред окрену се ћир Мишка па ју осорним гласом запита: — А где си ти бога ти била? Марти ово питање није дошло изненада.онаје на њега одавна имала одговор у џепу. — Однела сам млеко у ва1'ат. као што си ми јутрос заповедио. И при тим печма спусти своју лепу главу. — Но, но, рече ћир Мишка мало блажијимгласом, она реч „заповедио" мало га је уталожила, јер онје то особито волео, кад га когод за старијег, који само ваља да заповеда, сматра. — Није нужно да сеплашиш дете моје. Боље ће бити да седнега овде на столицу поред мене, јер имам врло важно да се с тобом разговарам. (Наставиће се.)

Умни рад. ПроФ. Хустн у Дублипу израчунио је, да човеЕ када ради памећу 2 сахата, губи толико животие снаге, кодико када би цео дан радио руком. Зато умни радници треба да замеаују умну радњу честим кретаввем по чистоме зраку. КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

Р А 3 Н 0. Парче сировог грожђа што вреди тадир, кад се изради као поткоБица врезд 3 талира, кад се одањ начиииалат вреди 4талира, кад се слије у оруђс и накит вреди 45 талира, кад се раскује у игле и чиоде вреди 75 талира, кад се одан> начиненожеви вреди 90 талира, перорези вреди 700 талира, кад се одањ начине копче од челпка и дугмета вреди 900 талира, када се начини накит од челика вреди 2000 талира, кад се скују дугмета за кошуљу вреди 6000 талира, а кад се растини у пера за сахатове вредп 50,000 талира.

СтунајуЕи из криминалног затвора сомборског у сдободу, напоменуо сам у изјави мојој, да ми језа времешестмесечног тавновања једина забава била, што сам радио на књиговодству и коресподенцији српској ; рекао сам и то, да Ву још неко време са преписивањем на чисто посла имати, јер ми не дадоше у ариште пера и мастила унети, те сам оловком бележио. И тако сам последње време занимао се које са својим званичним пословима од којих живим, које са пренисивањем бележака мојих на чисто. Сад је књига готова, коју сам народу нашем наменио. ком је и посвеНујем, те сам је стога просто по најновијим немачким стручним књигама на српски прерадио и еа обичним стилом написао, као што наш народ говори. Књиговодство сам поделио на просто и двоструко. Обоје сам практнчно и теоретично написао, а при крају доносим један практичан пример по Кајловом начину, који самја овде у „Српској задрузи за мећусобно помагане и штедњу"увео. Коресподенцију сам поделио на двоје : 1-во на писма, као: на молбе, захвална писма, одбијајућаписма, прикорна писма. извпњавајуЕа писма, честитке, на препоручна, утешна, позпвна, трговачка, пријатељска имешовита писма. П -го на приватне списе и то А. на изјаснења, као: прнзнанице, одказнице, сведочбе, укњижбена и избрисна изјаснења, реверзе, тестаменте и кодициле. Б. на уговоре као покдон, сахрана п позајма обичних ствари; облигације, залота, јемство. уступнице, упутнице, пуномоВија, куновање, промена, кирија, аренда и награда. В. Менице. Сад ми још оетаје напоменути, шта ми даде повода да се баш овог рада латим. Давнашња је жеља моја, да и новчани заводи које је наш трговачки свет почео оснивати, српскп тип п карактер добију, што се тако извести може, ако је пословни језик у ти завода српски, које само онда смисла има, ако се књиге српски воде, и ако се коресподенција на српском језику обавља; а то се само тако постпНи даде, кад се пма стручних књпга на матерњем језику. Дал Ко ова квига одговорити жељепој цели, незнам али знам, да ми је намера поштена, а цел племенита што ми нико одреЕи неможе, У то име пуштам у свет овај мој први покушај на књижевном пољу. Ако се до божића тодико претпдатника пријаве да трошкове штампе подмприти могу, ја Еу дело штампати и то у тодико примерака. кодико се претплатника пријавило буде, које Ее од прилпке до 30 штампанпх табака изнети. Ценаје књизи 1. ф. 50 п. а. вр. Скупљачи добијају затруд сваку десету књигу, или новац за псту. Новци, или имена претплатнпка нека се шаљу управо на мепе у Нови Сад. Пријатеље народног напретка, нарочито трговачку омадпну и народне учитеље молим, да се заузму око скупљања претплате, да ме тим помогну у овоме тешком. али корггстном и племенитом подузеВу. У Новоме Саду 7. П9-) октобра 1873. Корнел Јовановпћ. 4

адаснже „З адгтга. за орпскт народнт штажпаријт". — трвдник : Стеван В. Поповпћ.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.