Глас народа

869

— А гле Бир Иипш, рече а срце у те маторе варалице поче нагло бити од стра. кога је т ко ненадан улазак Бир Мишкин проузруковао, — а одкуд тако? — Пст, бабо, мир па ћути. реБе ћир Мишка значајним гласом, па седе на креветац. Пре свегаморам ти казати, да нико несме знати зашто сам овамо дошао, внаш! — Та ти ћир Мишка знаш добро ... — Но, но, ја ти само кажем, јер иначе тешко теби, ти знаш добро, да је за оног, који Бир Мишку увреди, боље да ниЈе жив. — Ја сам готова да ти у свако доба служим. ћир Мишка, речебаба готово дркБуБи од стра. — Хм, хм, на то Бе ћир Мишка, па од силна задовољства што је бабу уплашио, поче гладитн своје чекињасте брке. Него знаш шта сам дош'о? — Бога ми, ћир Мишка, не знам. Е па чуј. Шта си ти оно мени нешто пре наспоменула о мојој Марти и оном - ћулумовом дерету? Баба се поче пренемагати. — Та није ту цилу милу, него или реци, или сад ће бити триста чуда дрекну, ћир Мишка.и за језик ћу те те обесити. Баба је пребледела као крпа. — Тако ми моје врачарске вештине. ћир Мишка! ја више ништа не знам, до оно што сам ти пре казала. А и то сам чтла баш из њени уста. Голубица моја. Ја сам баш стајала на капвџику шњоме, кадпро^е поред нас ћулумов Станко. Момакнам се учтиво јави, а ја на то река. голубици, Марти, „да лепа момка,* на што је Мартица до ушију поцрвенила па рекла, »то је ћулумов Станко!" — Ето ћир Мишка то је све што знам, више ти незнам ништа рећи, тако ми ово неколико дана, што их још проживити имам. — Хм, хм, рече ћар Мишка. ал лажеш бабо! — Језик ми се осушио ако лажем куњаше се баба. — Хм, хм, рече и опет ћар Мишке , а у себи је мислио: па ипак је добро, још није тако далеко као што сам Је мислио; Марта ће бити Рошина сна, аја таст таког момка на гласу, као што је Рошин Милан. Затим рече гласно. Него чујеш бако, ти ћеш на сваке начин то лако моћи увидити да јакао наметан човек никако не могу трпити, да такав никоговић са мојом ћерком шурује. Ако не буде ништа у ствари тешко теби што си се усудила, да потвараш на ћир Мишкину ћер. Јес' чула, запамти добро. Ал' ако буде што у ствари. и ти то препречити знаш, благо теби, бићеш напдаћена. као што јошникад ниси. На ове речи, баби се мало разведри пред очима. — Је ли ћир Мишка, рече баба, шта ћеш ми дати ако све то учиним што са ми ти рекао. — Ал како ћеш ти то учинити? — То је моја брига. — Хе, хе, ал можеш ти мене мало н преварити ? — Не ћир Машка, ја ћу то тако удесити, да се ти сам својим ро!?епим очима и ушима увериш о свему томе што ми ти рече.

— Ал ако не узможеш? — Ради самном што ти је воља. — Хм. е па добро, баба. десетица је твоја, десе« тица разумеш. А сад реци ми, кад и у које доба Бе то бити. — Данас је недеља, доЈја у среду у вече, тако око овог доба к мени па Беш све дознати. Него то ти морам напоменутн, кад дореш куБи, а ти сместадозови Марту предасе, реци јој да ти све знаш, и строго јој запрети, да се ни за живу главу не усуди разговарати се са Станком. — Ех, ако јој ти кажеш они Бе онда гледати да своје састанке одложе. — Ти се за даље не брини. Остави то мени. Даклем десетица је моја. — Ама нова новцата банка, кано да си је из штрампе извадио. Али памти баба и оно друго... — Еоје? — Ако ништа не буде, ви'ш, и ту јој ћир Мишка покаже прстом на гредицу, ту ћу те за језик обесити. Баба се сва уздрхта. — Ала си стрсшан ћир Мишка, кад тако говориш. Али не браним, обеси ме ако узлажем, само ти у уговорено доба дори.... Ме^утим док се ћир Мишка са бабом разговарао, постарали су се и иаши млада љубавници за прилику како да се састану. Место на коме су се састајали беше у башти одмах поред ћир Мишкине »престолнице". те су тако могли чути и најмањишушањ из куће. Чии је ћир Мншка отишао, одмах је и Марта похитала на познато место. Врата са улице беху затворена. Станко ју је очекивао. Јел' отиш'о. шане Станко. — Јесте, има некоме да пише, можемо се довољано наразговарати. — Хеј Марта, кад ће већ једанпут доћи то време, кад ћу се с тобом моћи разговарати пред целим светом, а на белом дану. Веруј ми, чедо, иколикоте милујем, хај бого мили, та неби те дао, ама баш ни еа царево благо, тако те волим. али веруј ми. досадило ми се да се овако по ноћи као лопови крадемо, п'онда, може нас лако твој отац затећи, па онда. — Ах не смем ни да помислим на то. Раставио би на« за навек, а ко зна шта би самном било. — Ал' је ли Марта кажн ми искрено, шга би ти радила, кад би ти запретио да се ваше никад, знаш ама никад несмеш самном разговаратн? — Ја незнам; мислим да би морала свиснути од туге. — Арециим, чедо, шта би онда чинила, кад бн те тео силом за кога удати? — Ја не би пристала. — Ал кад би те приморао? — Ја би . . . . ја би скочила у воду, па би се удавила.