Глас народа

368

да је било као што сам ја казао, иди ћурко мала, да би ми Бурко, ти бн да си паметниј нег ја!" — Станко ћулунов, син једног имућног и паметног сељана, познавао се са Мартом још из детинства, и још су се тада као деца замиловали. Али тада су била и времена сасвим друкчија. Очеви су су се много боље пазили негосада, онданијебило разлике измеру ћир Мишкине и ћулумове куБе, на плоту, који оба дворишта дели, била су мала вратоца, те су тако СтанкоиМарта непрестано билизаједно. паконда, кад се нису са осталом дечурлијом јурили по пољу. Откако пак умре Иир Мишкина жена, оде а ова узајамност. На место врата на плоту беше укуцане две даске, а на место оне пре$ашње поверљивости наступи мржва, која је до времена кад сенашаприповетка почиње до тога ступња нарасла, да су се ћир Мишка и Тома ћулум сматрали као крвни ненријатељи. Време је у очевима изменудо мишљење, али је у деци њиовој чврсто утемељила ону наклоност, која се у њима још као децн укоренила била. Станко је волео Марту више свега на свету, а Марти је Станко био милији него и отац и сва родбина заједно, Али завада ме^у њиховим родитељима гонила их је, да ту тајну свезу што бражливије чувају. јер ако ма когод од њих двојице о томе само посумња, могли би лако и за навек растављени бити. А то не би ни једно од њих двоје ногло поднети. Њиове тајне договоре само је тија ноћца чула, алишто се они договар,.ли. то су само они знали а давно је тихи ветриБ свако словце њиховога разговора унајдубљи кутиБ света раздувио, а да би ијго могао дознати за њихово миловање. Само је била једнаособа у селу, која је о томе нешто сумњала, а то је била баба Наста Загорка прва врачара. Али јету био само један крадљивац крив, те је на ту мисао врачара дошла, а то је она стидљива румен, која се укаже на девојачки образи, кад спомене име свога драгога. Више пута чули смо, како ћир Мишка у своме монологу напомиње неког мајсгор Рошу. Ех то вам је тек прави патрон. Тога ваља изближе да познате. Мајстор Роша је иначе ћурчија, то јест момци му раде а он непрестано дембелише; а у свакој се прилици размећао, како Је имуђан и како му „може бити" да живи као бубрег у лоју. Има људи који су хвастању његовом веровали, а има их пак, који су на све то само сумњнво главоммахали. ТектојеФакт, да мајстор Роша још није узео иглу у шаке од како се »замајстораизвадио^.Заварисамоу сеоскибирт, па кога Еешвидити ту— ме|>уосталомсведневномпубликом и мајстор Рошу. Ту нико није могао доспети до речи од њега, он је хтео свугде да игра прву улогу, а томује у неколико ипошдо заруком. Најрадије је политизирао, то му беше мана. Је ли само дочуо нешто, што је од тога нешто направио читаво страшило На пример како су Пруси бомбардовали Штрасбург.

Онје целоме друштву описао Нрусе као праве канибале како су они са свију страна опколили варош са топовима ко десетачка, па како су сву варош до темеља разорили, како су сваког заробљеника на ражањ натакли па му онда дали Фрулу те је морао у њу дувати, а поред њега је стајао један бркат прус, па чим није хтео да дува, одмах га јеооложио поредједне велнке ватре те је тако животчовека пекао.Или како се уватило једно коло Пруса око једног заробљеног Француза, кога су свукли голог нагог па га привезали за дирек, те развели веселу игру; а кадгод је који поред голог Француза прошао, откиному је зубма парче меса, па повикао: ох, ала је слатко то Француско месо, и тако даље. А друштво се све грозидо на измишљотине мајстор Рошине. Он је у том измишљавању веЕ дотле дотерао био, да је и сам мислио да је тако. Од туда му беше могуБе, да са озбиљним лицем и најкомичније ствари прича. Еле, како било, тек доста да је мајстор Роша, после ћир Мишке, био највише поштован у селу, и то из двоструког узрока, прво зато, што је био тако учен, а друго што је имао сина, који је баш садасвршио препарандију. Свршита препарандију — у Сомбору — та то Ее рећи много, а како је још учитељско место у седу упражњено, нема сумње, да Милан неће бити учитељ. Осим њега имао је Роша још једну ћер Лепојку. И сестра и брат били су исте нарави, а обоје су са оцем у том слагали. Отац је у бирту, син код господина натароша иије, а ћи код куће дембелише. Та за бога може им бити, богати су. Ето тако су од прилике стајаде ствари при иочетку ове приповетке. II. МеЈу тим се сутоњ већ у велико спустио ца земљу, а и ћир Мишка се пробудио. Одмах му падена памет шта је мало пре закључио био, те стога огрне свој параднн капут метне свилени шешир на главу, иа дозове Марту и рече јој, да он иде на једно место, где је позват да пише нешто, она пак да се за то време нипошто немакне из собе, јер је напољу сасвим мрак. Кућица у којој је баба Загорка живила, била је близу краја од шора,малаискороблизу „издиханија*. У њој је осим бабе живило још једно маторо гадао псето, које је ме^утим док се баба врзла по селу и дагаријама разним мамила новац и јестиво из руку безазлењих сељанака, чувало кућу иникога прекопрага није пуштало. У вече пак, кад је баба свој занат терала, псето је лежало мврно под великом пебЕсш и мотрило на сваки бабин покрет. Прозори на тој малој кућици били су увек застрти завесама. Баба је баш седила еа столом и вртеЕи главом показивала јепрстомна једнуодсилнихразметнутихкарата, кад неко изненада рупи у собу. Баба скочиса столице.