Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЛСТ ЗА НАРОДНЕ ОТВАРИ, ПРРРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

( ,Гис народа" излази сваке недеље на табаку. — Дена му је на годину 3 «ор.. на осам месеци 2 Фор., на четир меседа 1 #ор. аустр. вредн. — Дописи се пшљу уредништву а претидата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи нашгаКују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчжћа за жиг сваки пут.

БРОЈ 46. У Н0В01Е С А ДУ. У НЕДЕЉУ 17. Н0ВЕ1БРА 1873. ГОДИНА III.

СЛЕКЕ ИЗ ДРНОГОРСЕОГ ЖИБОТА. Написао Гавра Пешић. БавеЕи се дуже времена у Црној Гори, био сам тако среЕан, да сам за то време двапут дјелу земљу обишао, а том приликом много видио и искусио. Да би и тебе мили читаоче мало боље упознао са братом нашим Црногорцом, те да видиш гдје и како онај живи, који бранеБи српску слободу од векова намртвој стражи стоји; рад сам ти овде неколико слика из живота црногорског написати. Приликом обилажеља школа до$ем првог јула око дег сахата у јутру и у Љешанску Нахију у село Градац. Самном иђаху два учитеља, честити старац поп Жашан и један роб кош ми ношаше пртљак. У том друштву, а нуз певанку и пуцњаву пушака лаганим одом за три сахата путовали смо <Јд Ријф® до Градачке школе. Школа је саграђена нуз цр\$у на мало у8вишеном месту у средини нахије и то на усамљеном мјесту. Зграда је нова лијепо удешена, нуз училиштну собу налази се и стан учитељев. Ту застадосмо осим главара до близу шесдесет љешана да се о успјеху своје дјеце увјере. Текшто стасмо, назвасмо им, „помага ви бог браћо," а они нас одпо8дравише са „добро ви нам дошли."! Сад сједосмо пред црквом на зелену траву да се мало од пута одморимо, а около сви љешани. По што се тако сједећи мало проразговарасмо запита ме капетан: Господине! А како на Цетињу, је ли здраво господар, шта нам ради свијетла кнегиња, а да како млади нашљедник? кад му реко да су сви здраво, као на неку команду поскидаше капе и као из једног грла заори се жеља: бог јим дао ждравље. Још мало посједисмо и онда свиу купа одосмо у школу. — У школи застадосмо са учитељем преко седамдосет млади љешана, односно ученика. — Тек се на школски врати указа смо поздравише нас са: добро нам дошли. Пошто се богу помолисмо одпочнем испит. Лешњани с главарима ааједно посједаше по поду подравумјева се под оружјем. Иилина је видити било младе горштаке како у највећој радости изказиваху, да ји што упитам, тек да покажу, да нису Оадава годину данау школи од-

седили. И одиста одговараше на сва питања тако добро, да сам се дивити морао. Цијело време док испит трајаше, непрестано благоснљаше љешани свога господара, који се о њима и њиховој дјецн тако својски брине. Уједан сахат закључим испити закажем га затри сахата по подне; затим одосмо нас неколико свећенику једномиместнешколеуправитељуна објед. Послечетврт сахата стигосмо у кућу домаћина. Тек штодо$о до кухињски врата изађаше ми на сусрет домаћица са својијем снахама, хотећи ме пољубити у руку (тамо женске мушког ма и млађи био љубе у руку) но }а јим то не допусти већ с домаћином и са осталима у$ем унутра. Мало сам застао кад унутра уро, и кад виро сиротињу у каквој се наш домаћин налазаше. На понуду домаћина седо за намештену трпезу у зачеље, а остали још мало постојаше док се објед незготови. — Трпезаза коју седох, била сувратаположена на подметнуто камење, а на трпези побацано неколико варјача и наломљеног кукурузног хлеба.Само се предамном угледао један мали нож и тањира иначе на целом столу небеше ни виљушке, ни ножа, ни тањира, ни пешкира, ни сланика, осим неколико варјача и леба. Док се лешњани са ракијом бавише, ја сам и десно и лијево разгледао ову трапезар *ју односно свећенички дом. Еућа је зидана на један спрат од тврда камена, неолепљена ни с поља. ни иа нутра, покривена је каменитим плочама,без тавана; него по средима послагана беху сирова дрва игредв да се суше. Цео горњи спрат сачињава ведику једну собу од прилике 5% хвати у дужину и 3 хвата у ширину. Попођена је са дебелим јеловим даскама но тако, да се лијепо изме^у њи у дољни спрат провидити може. — На једној страни од собе горе велики огањ, над којим је један повећи котао о веригама висио, у ком се куваше јагњетина, нуз огањ стајаху још два повећа ибрика за ка$у. а на ражњу окреташе један лошњанин пециво. С друге стране од собе бнле су две незграпне постеље напуњене љуштикама, а покривене са бјелнм но доста пожућеним ћебетима. У једном ћошку стајаше један велики сандук зарану а у другом великн један кош ва кукуруг и један сан-