Глас народа

378

— Дакле и опет је истина. Севај одавде проклето дериште, пч, хвали бога, што си отишао одавде са читавои кожом — Али 1ир Мишка.... — Доле смојетарабе, загрми 1ир Мишка, пазграби Марту за руку и готово да речем однесе ју у собу, Јер је девојче личило пре мраморном кипу, него ли живом створељу. ћир Мишка јс спусти на креветац па онда стане пред њу. — Дакле тако ? рече, — на колена клекни па Фали бога и богородицу што нисам поверовао оној маторој кљаштури, а иначе би ја вас друкчије изненадио. — Мили.... оче... — Нисам ја више твој отац, а ти више ниси моја Еи, иди тамо твоме Пулуму, драгом ћудуму, нека те он рани, а ти му буди покојна Би. Али ви'ш, пре Беш морати преко моје лешине преБи. Кад ја заклопим очи, ради што ти је воља, а докле је мене на свету мораш радити оно, што ти ја заповедам. Еога ти ја, за мужа изберем онога мораш узети,јес'разумеламораш, другога не смеш. Гле ти то ње: — Али, оче... — Бут' ни речи да ниси проговорила Такосимк мрска, да ти не марим гласа да чујем. Еамо среЕе да ниси ни дошла на овај свет, или да си пре ње у гроб отишла. Иди. .. иди ... а глас му све дивљији постајаше,... иди скочи у воду, па нектенема више, беље и да ме нема, кад си ми тако грдну срамоту натоварила на врат. Мени, мени, коме се цео свет диви, и ти да се усудиш .... Вишнесретницотако си ме разљутила да немогу да на!јем довољно речи, ко.јима да те почастим. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. У Немачкој није пре 32 године било ни једне Фабрике за лоЕомотиве и вагоне. Сада производи Иекачка годишве 1000 локомотиваи 30,000 вагона ати производи вреде 30 милиона тал. У Угарској се разбодело год. 1873 од колере 433,295 душа оздравило је 247,718 а умрло је 182,599 душа. Еада се амо узме колико је н.их умрло у Х ^ватсЕој и Славонији онда је број близо 200,000 душа. Да је било три рата не би се толикосвета ватрло.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. — У Пешти и у Бечу свечано је прослављен дан када је Његово Величанетво цар. краљ. и велики војвода Српски пре 25 година ступио на престол. — На земаљском сабору велика је гунгула. Странке се распадају а нове се још не склапају. Министар ФинансијеКеркапољи и министар грађевина Тиса захвалише на званију. Сабор је дозволио да влада сме узети пеких 85милијона «орината да изида неке започете жељезнице играђевине.Ибечка јевлада ових дана узајмила силесију новаца да подпомаже трговину и радиност.

— У Пешти се говори да ће септемвир хрватски г. Јоца. ЖивковиК постати хрватски министар. — Администратор патријаршије владика Грујић отишаоје своју дијецезу, од куда као што говоре неЕе се више ни вратити у Еарловце.

КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

( СтупајуКи из криминалног затвора сомборског у слободу, напоменуо сам у изјави мојој, да мијеза времешестмесечног тавновања једина забава била, што сам радио на књиговодству и коресподенцији српској •, рекао сам и то, да ћу још неко време са преписивањем на чисто посла имати, јер ми не дадоше у ариште пера и мастила унети, те сам оловком бележно. И тако сам носледље време занимао се које са својим званичним пословима од којихживим, којеса преписивањем бележака мојих на чисто. Сад је књига готова, коју сам народу нашем наменио. ком је и посвећујем, те сам је стога просто ио најновијим немачким струнним књигама на српски прерадио и еа обичним стилом нахшсао, као што наш народ говори. Ењиговодство сам поделио на просто и двоструко. Обоје сам практично и теоретично написао, а при крају доносим један практичан пример по Еајловом начину, који самја овде у „Српској задрузи за међусобно помагане и штедњу" увео. Еоресподенцију сам поделно на двоје: 1-во на писма, као: на молбе, захвална писма, одбијајуКаписма, прикорна нисма. извињавајуКа писма, честитке, на препоручна, утешна, позивна, трговачка, пријатељска имешовита писма. П-го на прпватне списе и то А. на изјаснења, као.- признанице, одказниЈ |,е, сведочбе, укњижбена и избрисна изјаснења, реверзе, тестаменте и кодициле. Б. на уговоре као поклон, сахрана и позајма обичних ствари; облигадије, залога. јежство, уступнице, упутнице, пуномоВија, куповање, промена, кирија, аренда н награда. В. Менице. Сад ми још остаје напоменути, шта ми даде повода да се баш овог рада латим. Давнашња је жеља моја, да и новчани заводи које је наш трговачви свет почео оснивати, српски тип и карактер добију, што се тако извести може, ако је пословни језик у ти завода српски, које само онда смисла има, ако се књиге српски воде, и ако се коресподенција на српском језику обавља; а то се само тако постиИи даде, кад се има стручних Ењига на матерњем језику. Дал Ее ова књига одговорити жељеној цели, незнам али знам, да ми је намера поштена, а цел племенита што ми нико одреЕи неможе, У то име пуштам у свет овај мој први повушај на књижевном пољу. Ако се до божиЕа тодико претпдатника пријаведа трошкове штампе подмирити могу, ја Ву дело штампати и то у толико примерака, кодико се претплатника пријавидо буде, које Ее од прилике до 30 штампаних табака изнети. Ценаје књизи 1. ф . 50 п. а. вр. Свупљачи добцјају за труд сваку десету књигу, или новац за исту. Новци, иди имена претпдатника нека се шаљу управо на мене у Нови Сад. Пријатеље народног напретка, нарочито трговачку омдадину и народне учитеље молим, да се заузму око скупљава претплате, да ме тим помогну у овоме тешком, али користном и племенитом подузеЕу. У Новоме Саду 7. П90 октобра 1873. Корнел Јовановнћ. — ■ ■ , п ^

ВЛАОНИЕ „задртга за орпоку НАРОдпу штАмпАгиЈУ". — уредник : Стеван В. Поповнћ. тттшттшштшшкшшт/^ш^ш^^штшшштшшвш^т^^шшшшштш^тшшшш^тшв^тшшттштшшшшштштштшштт^тшшшшшшш^шшт^шшш^ш/швтттшшшттшт Српска народна задружна штанпарија у Новомо Саду 1873.