Глас народа

ЛбО

оженити и то никојом другом до ћирМишкином Мартом. Ти још незнаш у како смо се блато ми сви увувли, знаш ли ти море, да ни ова куЕа над главом није наша? а? Све сам ја то задужио, јест ја. А ваља и то да знаш, да си ме на то ти са твојим грдним трошковима натерао. Ти мене грдних новаца стајеш, па до чега си дотерао, дед' реци ми, да ти свака шуша пуца под нос. Еј мој синко, да су другом честитијем момку били ти новци у шакама, које сити у лудо проЕердо, та тај би и до патријара дотеро. А да како. И ти се усурујеш да пркосиш ономе, који је од своји уста и од уста целе породице откидао, само да тебе несита хало зајази. Па шта дачинимо сада. Ајд ти скини дуг с куће, ајд нас ти лебом рани. Сутра! Вали бога ако га и сам узимаш доста. Мислиш тл, да сам се Ја забадава толико временаулагивао том лудаку? Да сам се забадава превијао и савијао иоко њега лагао свакојако? Само дадевојкуза тебе добијем, а тиме да дођемо до средства какода се сви из овога терета извучемо. Шта велиш дакле на ово? Милан није знао у први махшта да одговори. Бно је јако сплетен. Ово све што се за ово кратко време збило, тако га је изненадило, да збиља није знао како да се нађе. Напослетку скупи сву своју снагу те рече: — Та то је све лепо и краено, драги оче, алија ипак немогу имам своје разлоге за то. — Еаки раздози, шта ти још можеш имати. Ово су разлози што ти ја кажем. Другачије се не да чинити. Ти си сада доста паметан, изучио си толике школе, да се другачије помоЕи не можемо. — Али ја то све допуштам, поче Милан мало понизнијим гласом, само... — Шта само... нема ту ништ а само, него сада ваља да обилазиш око ћир Мишкие куЕе, па гледај да се што већма старцу додвориш, ако му у^еш у вољу, онда ћеш бити сретан а поред тебе ими сви. Старац нема више никога осим Марте, а он Ее до еоји дан отиЕи на други свет, коме Ее дакле оставити сву своју имовину, ако не њојзи. Само му мораш лагати, лагати на сву меру, јер је старац чудновате, сулуде Еуди. — Драги оче, започе Милан, ја видим да ми није на ино, него да ти морам казати, зашто не могуучииити тај корак кога ми ти предлажеш. Мајстор Роша погледа љубопитљиво у сина. — Теби је врло добро нознаГ мој живот као Е&ком. Ти си ми шиљао више него што ми је требадо, а ја да ти оно што Је сувише вратим, нисам никако хтео а луд би и био. Мало по мало, ја сам веЕ идо тога дотерао био, да ми је и тај новац мало био, и ја сам сваки пут све више и више искао. Кад сам

отишао у Сомбор, и упозиао се са своји другови, ме5у којима морам на жалост признати, бејах ја још понајгори, проводиосам лумповски живот из дана у дан. Моји другови држаше ме за правог спајију тако сам трошио. Набрзо се то распростре по целој вароши, и као што можеш и сам мислити, женски ми светпоче указивати својувеликупозорност. Сједномсе упознам, итовеЕма, него што би и сам желио. Пре некоји дан добих писмо од ње у коме јавља ово што Еу ти сада прочитати. При тим речма извади Милан једно угужвано писмо и прочита га од речи до речи мајстор Роши. (Наставиће сб.)

Р А 3 Н 0. Др. Милан ЈовановиЂ, држао је прошле недеље у Н. Саду јавно предаваље о „горењу и осЕетлепуу". Хтију11и да лам иокаже како бива горење уповнао нас јес једнимваздушним телом без кога неби бидо живота а то је кисеоник. — То је течан гас као и наш ваздух, нема боје, ни куса, ни мириса па је онет од преке нужде по живот: јер да нема кнсеоника у ваздуху неби ни ми могли живити неби могла ни тела сагоревати. Даклем је кисеоник преко нужни услов животу и горењу. Ми се уверисмо опитом—ехрегјтеп^от о тим својствимакосеониковим. УчеКи нас о томештајеуправогорење, казао намје и разлику међу горивом то јест која врста дрва боље гори, боље светлн, боље грије, што је са економног гледишта врло добро, јерскоро један хват чамовине загрије толико колико х / 2 хвата церовиие, боровине и др. Учинио је пажљивим слушаоце на избор дрва кад купују Јошједну хасну хаснлсно тога вечсра уверисмосе која је врста нећи најбоља и са економског и са здравственог гледишта. Еоред лепе забаве тога вечера научисмо се инечем корисноме —

ЕЊИЖЕВНА БЕСТ.

—.— > ИГ НАЈНОВМЈЕ ЗА НИСМОНОШЕ! ПОСТИЛИОБ ВЕЛИКИЗАВАВНИК ЗА ГОДИНУ 1874. М о т о : Знам ја зашто многи Целог лета штеди: Да на нову годину Покаже шта вреди. За кратко време изиКи Ее из штампе ова за писмоноше ваљано удешена честитка нове године. Цена јој је 6 новч. комад. Ео хо!е да му се име на њојзиштампа, некасе јави најдуже за 14 дана Српској нар. задружној штампарији у Новом Саду. к. ->

вдаоник .вадртга 8А орпокт нагодну штампарију". — уркдник: Стеван В. Поповић.

Српска народна задружна штаипарија у Новоме Саду 1873.