Глас народа

385

— Сдободно! рече ћир Мишка, па се подиже и по$е до половине собе госту на сусрет. — Помоз бог? назове му мајстор Ррша, и желим вам добро јутро! — Бог вам добро дао, и ја вам тако$ер желим добро јутро! рече опет Бир Мишка од своје стране. Руковаше се онако, својски, па се онда ушукнуше, али је то све са неком комичном грандецом ишло. — Па шта ми радите, мили пријатељу? Запита ће мајстор Роша. — Хвала богу, мили пријатељу, здрави смо и ја а и моја Ви Марта, јер вами Бе сигурно познато бити да ја имам ћер по имену Марту. А шта ми ви радите, и ваши почитајеми код куЕе ? — Вала богу, мили пријатељу, сви смо здрави, а моји вас осим тога сви лепо поздрављају, Особито пак мој син Милан, јер ви 1ете сигурно знати даја имам сина Милана! — Ваљан и честит момак, честит момак... — Честит, богме, честит мили пријатељу. А сад да вам кажем шта је узрок, што сам дошао. Ми смо чули за вашу ћер Марту, да је честита ваљана и вредни девојка, а поред тога још је из таке чувене вамилије. Ја опет, што се знате мене тиче, имам сина Милана, који је у Сомбору свршио пропандију, па сваки час изгледа да добије учитељску штацију. Ја сам рад да га оженим, а за супружницу изабрао сам му вашу ћер Марту. Шта ви велите на то, мили пријат ељу ? — Ваш син, започе ћир Мишка па се избечи, е би човек помислио, сад ће бити бог зна шта, — врло ми је добро познат, а позната ми је и честита вамилија његова, особито ви миди приЈатељу, затим честита покојна сирота, — бог да јој душу прости — па онда поштена ћи ваша Лепојка, и остала вамилија. Па за то ће ми врло мило бити, да ступим са тако поштенородном вамили1ом у тесно пријатељство и сношаје. Ја сам свом душом и срцем пристајем на ваше мњеније, драги пријатељу, и дајем вам своју ћер Марту за вашег сина Милана! — Еј ћир Мишка бог те живио, ал што си рекао ваља, сад мајстор Рошо падај у прашину, — мисдио је ћир Мишка. — Е па нека је с бдагосдовом драги пријатељу, на то ће мајстор Роша, а око усана му се развуче осмеј, из кога се јасно могло видети задовољство, што му је све тако сретно за руком испало. — С благословом, и нашим и божијим! и новисе пријатељи руковаше. У тај пар уђе Марта у собу са сдужавником, а на вему боца с вином и нешто пецива. Сдужавник остави на сто, а она као што је то веВ у такој прилициобичај приступи прво мајстор Роши па га нољуби у руку, затим своме оцу, па одмах иза^е напоље. — Честита девојка! рече мајстор Роша бајагиза себе. —

ћир Мишва би, да може, искочио из коже од радости. — Пзволите служите се! — Влагодарим лепо, Ја сам већ ручао. — Па ништа за то, не ће се два ручка свадити. — Е, вами за љубав узепу! И тако даље, и тако даље. Шта да вас дуже морим са овим комичним церемонијама, измеЈЈу дванадувена лудака, којима при тако важној ствари нииз дадека није пало на памет, да спомену коју речцу о своме двтету. Њима је обојици ова женидба ишла у интерес, а за оно друго, а ко вас пита зато, тасме ли се ма које усудити од њих двоје да рече противно? Јао си га њему. Мајстор Роша није јошниједне речи проговорио о тој ствари са својим сином. Овај дакле није ни сањао, гата се за њега спрема. Али је већ било крајње време да му се саопшти, с то гаје Мајстор Роша чим је дошао кући са просидбе, одмах одвео у собу и саопштио све шта је у ствари. Али како се зачудио, кад му Милан, место да му падне око врата и да му се захвали, рече да он на тај корак никада пристати не може. Он за то имаде свога основног разлога. Е, ту би било вредно да сте видели како је мајстор Роша изгледао. — Шта ти нећеш ? неможеш ? А зашто то ? — Реко сам ти да имам свога разлога! — Нема ту никакога разлога, гледај ти то њега, — и ти то озбиља говориш. —Ја ти реко а ти сад чини како знаш. Мајстор Роша гдедаше у њега неко време, па тек заједаред нрасне љутито. — Бре неће то бити тако ко што ти мислиш. Јок. Онако је ко што ја хоћу. Зар нисам ја господар у мојој кући? Ео те је одранио, а? Ео те је дао на школе? Ео је потрошио на тебе толики новац, те је упропастио и себе и сву кућу, а? све ја, па ја, па зар да немам права захтевати да ми будеш нокоран, — Што си досад за мене чннио, била јетвојато дужност! — ћут\ безобразно дериште, а је ли била моја дужност да те дам у препарандију, место да ти тутнем иглу у шаке. — Е, ако ћеш ти тако самном да говориш, онда збогом. И Мнлан збиља узе шешир, па се крене да иде. То беше и сувише. Мајстор Роша скочи са столице, као рис, па зграби Милана за обе руке ибаци га на столипу. — Ту ћеш седити па када ти ја кажем да идеш онда ћеш ићи, је си ме разумо? Милан још никад није видио свога оцаовакораздражена, стога се јако препао, кад га је видео у таком расположењу. Седео је као укопан, па је тако ишчекивао шта ће да буде. — Седи, па слушај, рече мајстор Роша, пошто се мадо умирно. Ти се мораш, разуми, мораш, схорих