Глас народа

Да је јаенији рачун ево 1емо га овако израчунати. Газда еоји има 24 јутра земље треба 10 Јутара да васеје крмом или пићом и да своју марву и зими и лети држи у штали, да му семножи^убре. Еадстече и употреби стечено рубре то Ее му оних 14 јутара, која је сејао зрном за брзо донети двапут толики род, колики је имао пре|>е од свих 24 јутра а уз то је одранио и телади јунади, ждребади и прасади те је тиме у двостручио свој приход. (Наставиће се.)

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. (Шипуш и друг). Сисак 18. (30) новембра 1873. Шенида имала је приличио пздатлих иривоза,. уељед чега је у овој струци живахап пазар развијо се. у Еојем су ноиајвише наши домаИи млииари учествовали. Разпачаио је до 10-000 вагана, и плаЕана је: Бечејска и Бепкеречка 83—86 $$. но 7 ф. 70—80 н. Потиска 82—86 М. но 7 ф . 50—55 н. и потиска 80—86 т по 7 ф. 20 —40 н. 8 Д жита, наполице, нема. Кукуруза као да Ее мало по мало до усљед односа до1и, и надати се је, да 1е прва банатска нова роба цену од 4 на 86 н, получити, дочим се стара по4 ф . 60—65 н држи. Јечма је само у лаганцима али лепима врстама на складишту (65 тех.) и тражи се за њега по 3 ф . 50—60 на 78 н. Зоб је нешто мирнија. Дочим су привози издашнији били да су се налози лакше обављати могли, отишле су дене за а—10 н. натраг и држп се сада боља роба по 3 ф . 75—80 н. а лагана по 3 ф . 50 н бечка цента. Воде опада.ју; н за пуне терете су скоро неспособне. Време ладпо, променљиво.

ш®дишетжж. 0 Ч Е В Ж. СЛИКА ИЗ НАРОДНОГ ЖИВОТА. написао Јосим Суботић. II. (Наставак.) Ал шта је то? Шта се то Марта промену? Место оног бледила проспе јој се преко лица лака румен, а из очвју јој светљаше ватра смелости. Она се подиже, па поче беседити као што говори човек, коме је мало стало, да ли !е одма тога часа морати погинути или бити спашен. Он је на свашта спреман. — Оче, ти ми велику неправду чиниш. Опрости, ал твоја се ћи још ниј ч тако заборавила, да преступи ону границу, Еоја је честитој и поштеној српској девојци на дику и понос. Ја ти искрено кажем, ја волим Станка и без њега не могу живити. Ако ме ш њиме раставиш, раставиБеш нас са животом. Ја сам се љему обеЕала, а и он се заклео, да Ее само мој бити. Оче, зашто нас обоје убвјаш? Та то је твојажељанекад била да нас двоје сретни будемо, па што нас сада силом одвајаш?

— Гле, гле та ти умеш и говорити. Вога ми, красна Ееш учитељка бити, красна. Ништа, ништа Еери моја, Не мораш се ти зато љутити. Шта је до тога стало, да ли Ее ти се муж звати Станко или Милан или Ееш звати таста Рошом или Тошом. — Негодоста је било кријумчарења, сад ти кажем једаред за свагда, ако се усудиш и још ми једаред преступиш заповест, препиши сама себи што те постигне. Сутра Ее доЕи амо Роша да те проси за свогасина, учитеља, учитеља море, да будеш госпоја а не паворуша, Да, да госпоја учитељка. С тога ти заповедам да се лепо и чисто обучеш, па да се понашаш према љему као што се приетоји мојој Еери. — Ах, оче ти ме хоПеш силом да убијеш. — Да те убијем, лудо, среЕу твоју ја хоЕу, јеси ме разумела? СреИу. — Ал ја са Мнланом никада не могу бити сретна. — То се теби еамо чиии, а сад доста јебилодивана. Бише, неЕу ништа да чујем. Рече, па и необзируЕи се на даље изађе из собе. Марта клекне на колена пред иконом, а сузе јој лаше потоком аз красних очију. IV. Сутрашњи је дан био врло значајан, нарочито пак по Иир Мишку. С какнм га је мислима Марта дочекала, мислим да није требало ни говорити. На очину заповест морала се чисто и лепо обуЕи, хако би се за бога мајстор Роши, том првом газди у селу, ауз то најбољем пријатељу Еир Мншкином, што веЕма допала. Али ко је пођнавао Марту од пре неколико дана, тај би се сада морао прво нромишљати, да ли ово оно преЈашња Марта или не. Боже мој.какојако могу два дана јада и невоље човека да измену. Местооног тијог руменнла, којн је Мартино бело лице тако днчно, наступила је бледноЕа, довољан и верансведок унутарње буре. Но сваком је могла та ненадна промена пре упастн у очи, него Еир Мишки. Штаје он марио да ли Ее Еи постати несретном и за кратко време тузн и бољи подлеЕи морати, он је имао само једно пред очима, да му углед у селу као учитељев што веЕн буде, а поред тога даступиу тесносродство са тако богатом куЕом као што је мајстор Рошина. Та за бога, времена се мењају, ко зна, шта може данас сутра наступити, па стога ваља имати увек у приправности једног доброга имуЕног пријатеља. Доиста, врло паметно, само... ал неЕемо ништа напред да говоримо, доЕи Ее веЕ ред и на то. Вир Мншка је обукао своје парадно одело, па се сваки час дотеривао, тако, да би се човек чисто посумњати морао, да ли Еер удајеили сам иде у просидбу. Хм, мислио је Еир Мишка, таковог гоставаља и дочекати. Кад је веЕ са својим оделом био сасвим готов, седне поред стола па очекиваше мајстор Рошу. У тај пар зачу се куцање на врати.