Глас народа

ГЛАС НАРОДА ЈШСТ ЗА ЕАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОГО И ЗАБАВУ.

„Гдас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 «ор., на осам месеци 2 оор., на четир месеца 1 »ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уреднижтву а претшгата и огдаси админлстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаНују се од ретЕа оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг сваки пут.

БРОЈ 49.

У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 9. ДЕЦЕМБРА 1873.

ГОДИНА III.

ВАСПИТАЉЕ САМОГА СЕБЕ. III. Човек се учн док је жив и не може никада да рекне: е сад сам взучио све што јебилодасе изучи. Наува је по своме обиму неизмерна и не може један човек све знати, ма се учио од колевке па до гроба. Па баш с тога што се не може све изучити ваља нам да учимо с разбором и с избором. Ваљан човек ода се на једно, па све што ради и што премишља све своди на то једно, на ту своју струку, на тај свој позив у животу. У нашим данима стоји учеВој се омладини толибо спомопни средстава на руди да себи олакша науку — да се ма и нехотипе морамо да запитамо: како се човек онда учио када није било школа, када је писана књига била и ретка и скупа, када није било музеја књижница, галерија и т д. како јб човек онда изображавао свој ум? Ево како: човек је онда морао поштено радити, напрезно се трудити, као што ће увек то чинити, ако хоће да буде што од њега, па ако је у старо доба имао мање узила те је можда мање учио, али оно мало што је учио, знаојељуцки и како ваља. И данас ако имамо толико библиотека ипак не чине библиотеке људе мудрима и образованима, јер то зависи од туда које књиге и како људи читају. Ако човек чита књиге само да га про§е време, ако уњим^ тражн само оно што му дражи његову љубопитљивост и оно што му распаљује Фантазију, разгорева његове страсти, онда се човек таким читањем ни најмање не образује, него просто: „чешља баба лан, да је прође дан" а уз то угушује у себи своје чувство морала, истине и правде. 1а да добре књиге образују човекаопет неваља мимо књигу заборавити највећу и најбољу школу и књигу а та је живот. Било је мудри, срчани, велики људи још у оно доба када се једва знало читати. Историја је пуна примера како многи велики човек који је тако рећи обрнуо свет тумбе наје био вешт књизи. Један славан списатељ рекаоје: Косе обогати туђим мислима из књига то је учен човек, алн ко је богат у искуству то је мудар човек. Пара мудроста вреди више него дукат учености."

Еада се човек богати знањем треба увек да му је пред очима то да буде не само паметнијн и ученији него да знањем изобрази свој карактер, да ради и радом својом користи и себи и својим ближњима. ј Ако човек не употреби своје знање и науку у овом ј .смислу, онда му је она мртав капитал, и које нагомилао у својој глави гомилу туђих мисли, без да их ! у интересу свога народа, своје отаџбине улаже на заиату, тај греши против своје дужности и није I ништа бољи од обичнога тврдице, који гомила никоме у корист неизмерна блага. Сваки човек мора нешто да б уде, штогодда р адии није доста ограничити се на то да чита и да зна шго су други били и шта су радили. Све оно што смо сазнали да је добро треОз да пркмениио у жавоту, добар умишљај треба да пређе у дело, племенита мисао треба да се и оствари. Ко хоће сам себе да васнитава томе ниЈе баш преко потребно да има много знања. И најпростији, и неуки човек само ако има здраву памет, те може да разликује шга је добро и шта је поштено, па у њему живи тежња да сам себе оплемењава, може да буде самом себи васпитач.Томе треба да тежисваки и најмањи човек. Ко зна сам собом да влада и управља таЈ је на путу мудрости — али то треба да му пониче из поштовања самога себе. Из сзмопоштовања ниче над — а над је друг снази а мати успеху, јер ко је снажан, у своме наду тај има прилике да чини чуда. И на1мањи човек треба да рече у себи: Ја сам дужан^ да себе поштујем и да се васпитавам. Ја сам део и одговоран члан људскога друштва, па сам и њему и ономе који ме је створио дужан, да не понижавам и не убијам сввоЈ 'е тело и душу. Шга више, дужан сам, да колико год могу и умем да што боље развијем оне клице и дарове, којама ме је творац одарио. Не само да треба да угушим све хрраве изданке у мојој нарави, него морам пре света да развиЈем у њојзи оно што ваља. И као што ја ноштујем себе, тако треба да поштујем и друге а ови су дужни да поштују мене." И тако онда постаје ме^усобно поштовање, правда и ред. Самопоштовање је најлепша одеБа којом се човек може да заодене. Ко себе поштује гај Не само оно